Izvor: Blic, 17.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadahnut lepotom svoje žene
Nadahnut lepotom svoje žene
Paja je znao svakome da priđe. Tako je umesto dozvoljenih tri puta po deset minuta, portretisao Franca Jozefa nekoliko sati! Pred njegovim štafelajem pozirale su sve viđenije krunisane glave - rekao je kustos Narodnog muzeja Petar Petrović, vodeći publiku kroz aktuelnu izložbu. Naime, povodom 160 godina postojanja, Narodni muzej u Beogradu predstavlja javnosti 13 slika srpskog umetnika evropske reputacije Paje Jovanovića, koje su bile ukradene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Muzeja u Aranđelovcu, marta 2001. godine, a zatim pronađene januara 2004. godine i hitno restaurirane.
Paja Jovanović je rođen 1859. godine i potiče iz ugledne vršačke porodice. Bio je najstariji od petoro dece, među kojima je i Milan Jovanović, dvorski fotograf.
Živeo je od slikanja
Reč je o slikaru koji je još u ranoj mladosti stekao poziciju da lako dobija poslove i živi od slikarstva u vreme kada je to u Srbiji bilo gotovo nezamislivo. Poslednjih decenija 19. veka, Jovanović je, ostvarivši ugovor sa londonskom galerijom 'Frenč', plasirao svoje slike_arhiva na evropsko tržište, istovremeno izlažući u Londonu, na Pariskom salonu, u Beču, gde je i studirao, poduže živeo i umro 1957. godine. Po dolasku u Beograd, Jovanović postaje počasni član Srpskog učenog društva, kao prvi slikar kome je ukazana takva čast. Upravo zbog toga, on organizuje svoju prvu izložbu u Beogradu, koju publika oduševljeno pozdravlja. U vreme oslobodilačkih ratova, u želji da vaspitava mladež, ovaj umetnik, kao i mnogi drugi, odlazi u južnu Srbiju, u Crnu Goru i Makedoniju, pronicljivo beležeći fizionomije, ambijent Balkana...
Portretisao i Tita
Paja Jovanović je koristio veoma kvalitetne boje, nije mnogo podslikavao, uspešno je vladao kako malim, tako i velikim formatima. Kao neverovatno plodan umetnik, ostavio je čitave serije slika, odnosno sopstvenih replika i varijacija bilo da je to 'Izdajica', 'Mačevanje', 'Boj petlova', 'Ranjeni Crnogorac', 'Arnaut na straži' ili čuvena 'Seoba Srba'... tako da konačan popis svih radova istraživačima još izmiče. Bio je studiozan, pedantan i vispren, o čemu svedoči i činjenica da je posvete pisao ispred a ne na poleđini platna. Stvaralaštvo ovog majstora jedan je od najboljih izdanaka akademskog realizma sa uticajem Minhena, u kome je jedno vreme i živeo. 'Novo slikarstvo' ga nije interesovalo; koliko da ispoštuje zahteve naručilaca i sopstveni kredo. Tražili su mu jednako i grupne kompozicije i portrete. U međuratnom periodu, posvećivao se aktu, podstaknut lepotom svoje trideset godina mlađe supruge Muni, Bečlijke iz aristokratske kuće. Imao je skoro 80 godina kada je naslikao Josipa Broza Tita.
Ključne slike_arhiva u njegovom opusu su, između ostalih, i 'Takovski ustanak', 'Krunisanje cara Dušana' koje je predstavljeno na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, 'Sveti Sava miri braću', tri ikonostasa... Lj. Jelisavac
