Izvor: Politika, 14.Mar.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni teatar mora da čuva klasiku
Premijera „Krcka Oraščića” trebalo je da bude u decembru, ali Balet nikako da se izbori sa Dramom i Operom i uvek bude odgurnut, kaže Konstantin Kostjukov
„Krcko Oraščić”, balet Petra Iljiča Čajkovskog, posle tri decenije, vraća se 18. marta u 19.30 časova na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu, u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova. Pored toga što se u karijeri igrača dugoj skoro tri decenije dokazao na domaćoj, ali i na svetskoj sceni sa Kijevskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baletom, Kostjukov je posvećen i pedagogiji zahvaljujući odličnom ruskom obrazovanju. Trenutno je na poziciji direktora Beogradskog baleta oko godinu i po dana, a u prethodnom mandatu je isti posao obavljao od 2004. do 2011.
– „Krcko Oraščić” je moj prvi celovečernji klasični balet koji kao koreograf potpisujem. Danas su nove klasične predstave, poput ove, dragocena retkost. Vremena su se promenila i klasičan balet se sada igra drugačije, zahtevnije, tehnički teže. Kao koreograf, bez ansambla kakav je beogradski, ne bih uspeo da uradim ovako zahtevnu predstavu. Naš „Kracko Oraščić” je autentičan, apsolutno je moja verzija i verzija beogradskog baleta, nisam koristio predloške nekadašnjih koreografija. Libreto (Marijus Petipa, po Hofmanovoj priči i u adaptaciji Aleksandra Dime) ostao je isti, muzika Čajkovskog takođe, ali sve ostalo je drugačije.
U predstavi učestvuje oko sedamdesetak baletskih umetnika, a Kostjukov kaže da su kostimi i scenografija Angeline Atlagić „divni” da će Beograd dobiti „hit predstavu”.
Kao direktor Baleta Kostjukov ističe da je zadatak nacionalnog teatra da čuva klasiku i da „Krcko Oraščić” mora da postoji u svakom nacionalnom teatru.
Naš sagovornik dodaje da je premijera trebalo da bude u decembru, ali „Balet nikako ne može da se izbori sa Dramom i Operom i uvek bude odgurnut”. – Nažalost, dugo sam čekao priliku da realizujem „Krcka Oraščića”, jer prethodna uprava i upravni odbor nisu imali dovoljno poverenja u ovaj projekat – kaže Kostjukov.
Sticaj okolnosti doprineo je da se naš sagovornik u kratkom vremenskom periodu dokaže kao koreograf sa još jednom premijerom koja je zakazana za sredinu narednog meseca. Reč je o baletu Prokofjeva „Romeo i Julija”, koji će biti izveden na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
– Dok je „Krcko Oraščić” bajka, balet „Romeo i Julija” jeste najveća drama, jer nema tužnije priče na svetu. I jedan i drugi balet sam mnogo puta u životu igrao, a „Krcka Oraščića” u četiri verzije nebrojano puta i on je moje omiljeno delo. A opet, niko ne bi uspeo bolje muzički da ispriča dramu Romea i Julije od Prokofjeva. Kompozitor kao da je muzički odredio koje korake možete da izvedete po njegovoj muzici.
O tome zašto je prihvatio mesto direktora Baleta Kostjukov navodi:– Pre godinu i nešto prihvatio sam ponovo ovu funkciju jer sam smatrao da je repertoar baleta opao. Pokušavam da sačuvam naš balet i klasiku, da ne dozvolim da profesionalno padne ispod svog nivoa. Klasika nikad neće biti prošlost, napravljena je po zakonima umetnosti i osnov je za sve prave igre. Naravno, danas u bilo koju stolicu da sedneš, vruća je, jer su teška vremena.
S obzirom na to da su nedavno honorarni baletski umetnici štrajkovali zbog neisplaćenih zarada u razgovoru se nametnulo i pitanje problema u beogradskom baletu. Kostjukov spremno odgovara: – Starosna granica odlaska u penziju baletskih umetnika treba da se vrati na razumni nekadašnji nivo kada su žene igrale do 41, a muškarci do 43. godine, dok danas naši igrači idu u penziju sa 50 godina. U republikama nekadašnjeg SSSR-a sa 38 godina se ide u penziju. Ni fudbal niko ne igra posle 38, da to tako kažem da bi me i političari razumeli.
Problem su i finansije, uslovi rada takođe. Upravnik nam pomaže koliko je moguće, ali nemamo adekvatnu lekarsku negu igrača, kao što je imaju fudbalski klubovi. A verujte da mi svoja tela trošimo više nego sportisti. Naši honorarci nisu angažovani po predstavi, već održavaju celokupni baletski repertoar u sezoni, ta zarada im je mesečna plata. Oni koji nam (ne) daju novac to ne znaju. Drama i Opera imaju više premijera od nas, a treba da živimo kao tri ravnopravna brata u nacionalnom teatru i sva tri sektora trebalo bi da imaju istu šansu. I treba nam nova operska kuća u Beogradu, koja će ispuniti zahteve 21. veka i uslove za kulturno izvođenje.
Upravni odbor je nepotreban
Upravni odbor je nepotrebno telo u Narodnom pozorištu. Kad sam dao otkaz, za vreme upravnika Božidara Đurovića, UO je bio vrsta paravana, dok je upravnik radio šta je hteo. Dok se vodi borba između upravnika i UO, mi čekamo i vreme nam prolazi. Nadzorni organ, provera finansija je uvek dobro došla, ali UO je nepotreban i samo gubimo vreme.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 15.03.2014.
