Izvor: Politika, 15.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na tragu firentinskih genija
Niz manifestacija u čast firentinskih velikana. – Dela velikih renesansnih majstora iz XV veka, koja se već više od sto godina nalaze u pariskom Muzeju Žakmar-Andre, "vratila su se kući"
Specijalno za "Politiku"
Firenca – Kulturi nisu dovoljne crkve i palate, niti pak velike izložbe. Kultura se ne zadovoljava kada je okačena na zidu ili zatvorena u biblioteci. Kultura se mora gajiti, hraniti, i mora joj se omogućiti da raste. Firenca, koja "kulturni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zanat" nosi u krvi vekovima, shvatila je da slavnu prošlost ne može samo da posmatra u ogledalu. Ne odustajući od svoje vokacije, umesto transformacije u istorijsku vitrinu, Firenca počinje da razbija strukturu grada-muzeja. Najnovija događanja na firentinskoj kulturnoj sceni idu u tom pravcu.
Multidisciplinarna manifestacija "Firentinski genije" počela je sredinom maja. Velika majska "festa", treća po redu, bogata kulturnim događajima, zauzela je čitav grad u nameri da dostojno predstavi svojim građanima i mnogobrojnim turistima firentinske i toskanske "gene" prošlosti i sadašnjosti: renesansne umetnike, kao i značajne stvaraoce našeg vremena. Iz krcatog kalendara iznenađenja iz oblasti umetnosti, književnosti, mode, filma i muzike izdvajamo samo neke.
Putovanje kroz vekove
Čudesno putovanje kroz vekove počinje sa Danteom. Omaž poeti Aligijeriju okupio je mnoge znatiželjnike i poklonike kulture. U srcu Firence, na trgovima i uskim uličicama više od sto ličnosti iz sveta spektakla, sporta, politike, ekonomije i kulture, oprobali su se u čitanju stihova iz Danteove "Božanstvene komedije".
Italijanski kantautor Kaposela odlučio je, pak, da u Galeriji "Akademija", u sali u kojoj se nalazi mermerna statua Mikelanđelovog Davida, predstavi pesnika Mikelanđela. Mikelanđelo je govorio da je iz kamena iskopavao statue koje su već bile tamo, kao i da je u peru već bilo ono što je napisao. Tako je i Kaposela, iz osam Mikelanđelovih soneta "Rime" izvukao muziku koja je vekovima tekla između stihova velikog vajara, slikara i arhitekte.
Održana je i smotra filmova posvećena režiseru Franku Zefireliju. Retrospektiva najpoznatijih autorovih filmova ("Čaj sa Musolinijem", "Isus iz Nazareta", "Kalas for ever"...) upotpunjena je izložbom kostima, koje su nosili glavni glumci u filmovima firentinskog režisera.
Pažnju je pobudila i prva izložba posvećena velikom, ali malo poznatom firentinskom vajaru iz XV veka, Dezideriju da Setinjano, koju je organizovao Narodni muzej Barđelo u saradnji sa Luvrom i vašingtonskom Nacionalnom galerijom umetnosti. Izložba "Deziderio da Setinjano – Otkriće ljupkosti u renesansnoj skulpturi", ilustruje jedan od najviših trenutaka toskanske skulpture posle Gibertija, Donatela i Luke dela Robije, dokazujući da je ovaj čudesni učitelj perfekcije nesporni protagonista "nežnog stila" (stile dolce).
U punom firentinskom kvatročentu, Deziderijevo delo predstavlja jedan od najviših stvaralačkih momenata u renesansnom vajarstvu. Zajedno sa umetnicima svoje generacije, Deziderio se odlikuje osobenim stilom koji sjedinjuje senzibilni tretman materijala, uglavnom mermera, dajući mekoću figurama ali zadržavajući snažnu izražajnost. Kao Donatelo, čak i više od njega, Deziderio je, u obradi mermera – naročito u izradi reljefa "stiacciato" – dostigao savršenstvo.
Kuratorka i direktorka Muzeja Beatriče Paoloci Stroci istakla je značaj Deziderija za sledeće generacije umetnika: "Leonardov sfumato polazi upravo od umetnikovih dela, od činjenice da je Deziderio obrađivao mermer kao vosak, darujući mu blesak i svetlost".
Virtuoznost u rezbarenju mermera
Izložba je pružila izuzetnu priliku da se upozna kompletno Deziderijevo stvaralaštvo vrhunskog umetničkog kvaliteta. Prelepi portreti među kojima poznati portret Marijete Stroci, kao i izvanredni reljefi "Madona sa detetom", potvrđuju Deziderijevu virtuoznost u rezbarenju mermera. Pogled ostaje na prefinjenom reljefu "Dečak koji se smeje" izvanredne finoće i tananosti, skoro slikarske. Dva remek-dela, monumentalne Deziderijeve dekorativne skulpture u mermeru, mogu se videti u crkvama Svetog Krsta i Sv. Lorenca.
Jedinstveno remek-delo renesansne arhitekture, palata Mediči-Rikardi, sagrađena sredinom XV veka prema projektu arhitekte Mikelocija, izvanredan je muzej bogate arhitektonske igre, sa vrednim slikama, freskama, čudesnim salama, kapelom, tajanstvenim hodnicima i stepenicama, galerijom i vrednom bibliotekom Rikardijana. Nakon perioda izvesne obamrlosti i bezizražajnosti, Palata se budi i počinje da gleda u budućnost. Zahvaljujući haj-teh projektima, kandiduje se za multikulturni i multimedijalni centar. U sklopu manifestacije predstavljen je projekat novog modernog muzeja koji se, gledajući na ezoteričnu prošlost, sprema da ispituje haj-teh budućnost. Primer: potraga za mitskim tajnim prolazom koji je u više navrata spasio porodicu Mediči od brojnih zavera. Uz pomoć američkih stručnjaka, istraživanja su otpočela i radari sondiraju podrume Palate. Sakrivena, nenapadna tehnologija, unoseći sveži dah, počinje da oživljava Palatu vodeći posetioce u ambijente prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tako se krajem maja svod Galerije na kojem je 1685. Luka Đordano naslikao fresku "Apologija porodice Mediči", našao na podu. Posetioci su imali jedinstvenu priliku da, u skoro direktnom kontaktu sa reprodukcijom ove barokne freske u njenoj prirodnoj veličini, izbliza uživaju u slici i dive se i najmanjim detaljima, upirući pogled nadole.
Specijalno za smotru "Firentinski genije", 55 dela velikih renesansnih majstora iz XV veka, koja se već više od sto godina nalaze u pariskom Muzeju Žakmar-Andre, "vratila su se kući". Bračni par, Eduard Andre i Neli Žakmar, kao strastveni kolekcionari, kupovali su u Italiji, naročito Firenci, vredna umetnička dela. Napustivši parisku kuću-muzej na bulevaru Osman, vrhunska ostvarenja toskanskog podneblja krase palatu Mediči od 11. maja do 24. jula. Posetioce na ulazu sačekuje autoportret Neli Žakmar i otvara put do vrednih eksponata kao što je slika "Sv. Đorđe i aždaja" Paola Učela i Donatelov reljef (bronza) "Mučeništvo sv. Sebastijana".
I, najzad, izdvajamo omaž Orijani Falači, bardu novinarstva, čiji je strastveni i kontroverzni odnos prema rodnom gradu, Firenci, kojoj se iz Njujorka konačno vratila da bi mu večno pripala, dobro poznat. U Palati Mediči, njena misao, briljantne reportaže i knjige bili su u centru pažnje na specijalnoj večeri pod nazivom "Kad se genije venča sa novinarstvom".
Snežana Simić
[objavljeno: 15.07.2007.]
.jpg)
