Izvor: Blic, 12.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na lepom plavom Dunavu
Na lepom plavom Dunavu
Nepisano pravilo da su umetnici, pored sportista, naši najbolji ambasadori, potvrđeno je i prilikom otvaranja izložbe tri jugoslovenska umetnika, nedaleko od Beča, kojem je prisustvovao i vaš novinar. U izložbenom salonu Wurtha Austrija, predstavljene su slike_arhiva Tijane Fišić i Božidara Damjanovskog, mediteranskog duha, kao i skulpture Đorđa Jovanovića izvedene u metalu, mermeru i drvetu, postavkom koja će trajati do pravoslavnog Božića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Nakon govora direktora-domaćina Jozefa Lajstera i čelnog čoveka istog preduzeća u Jugoslaviji inženjera Aleksandra Grgića, predstavnika Jugoslovenske ambasade i drugih, pristupilo se 'žurci', takozvanom 'lujstihu', odnosno obilnoj večeri i to za stolovima, a većina gostiju se opredelila za specijalitete donešene iz Srbije.
- Veliki svetski konsorcijum Wurth radi u 78 zemalja, a 45 godina bavljenja ovim poslom, nabavkom opreme kao što su šrafovi za profesionalce, donelo je njegovom vlasniku gospodinu Rajnholdu Wurthu mnogo zadovoljstva, sreće i novca, kao i mogućnost da pruži pomoć umetnicima, formira sopstvenu kolekciju, u kojoj je, naravno, i Pikaso, kao i da u centrali osnuje galeriju, a zatim i muzej. Izložba koju organizujemo u Austriji naš je pokušaj da sledimo ovaj primer – objasnio nam je Grgić. Da bi ceo ugođaj bio kompletan gosti iz Srbije predstavili su se i koncertom braće Teofilovića, uz pratnju Žorža Grujića, inače člana Ansambla 'Renesans', u čijem su se spisku predmeta koje je preneo preko granice našle i: tri frule, gajde, jedno duduče, rog... Promocija savremenog slikarstva i skulpture iz naše zemlje uveličana je tako nadahnutim izvođenjem tradicionalne muzike 'čuvara sna' - Teofilovića.
Međutim, biti saputnik poslovnog sveta i nije baš lako. Razgledanje Beča svelo se na okretanje glava levo-desno, pretežno u autobusu. Ipak, vredelo je makar i na tren videti dvorce Šenbrun ( u prevodu: lepi bunar) i Belvedere, stanicu, u stilu secesije, jednog od najstarijih metroa na svetu, grandioznu Katedralu iz 1137. godine, divni beli novi Beč na lepom plavom Dunavu, pa i zgradu u kojoj je svojevremeno živeo Staljin, kao i zakoračiti krivim stepenicama arhitekte Hundertvasera.- Ne samo da je ovaj čuveni graditelj bio sklon ugradnji živog drveća u stambene objekte i zakrivljenim arhitektonskim formama koje onda zahtevaju i nepravilne činije za supu, već i skandalima. Jednom prilikom, kada mu se nije dopala pozorišna predstava okrenuo je svoju nagu zadnjicu ka bini – pričao nam je vodič, dok smo mi već strepeli da li ćemo stići na otvaranje izložbe zbog koje smo i doputovali. Ali, sve se postiglo i ko zna na šta će još izaći jer, kažu, u Austriji ni jedna godišnjica ne prođe bez poklona u vidu slike_arhiva.Tekst i foto:
