Izvor: Blic, 14.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na granici
Na granici
Za ljude koji neprestano žive na granici mogućeg, američke fantastične serije - jedan od najznačajnijih doprinosa te zemlje globalnoj televizijskoj ponudi - ne moraju predstavljati poseban izazov, ali ih svakako vredi gledati. Tamo gde odnos između sumanutog i društveno poželjnog deluje kao čvrsti, iskreni zagrljaj, a svakodnevne plovidbe najneispitanijim predelima ljudske mašte predstavljaju jedinu alternativu sistematskom udaranju glavom o različite tvrde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predmete, besprekorno zamišljene i realizovane televizijske priče mogu otvoriti brojna identifikaciona vrata. Tako nešto dešava se svakodnevno odmah posle ponoći, kada se na B92 emituje najdugovečniji američki fantastični serijal 'Na granici mogućeg' (The Outer Limits).
Do danas nepoljuljan i sasvim zaslužen kult status ova serija stekla je još u originalnom turnusu emitovanja 1963 - 1965. na mreži ABC. Stiven King, kome se u tom smislu može verovati, svrstava ovaj TV ep uz bok 'Zoni sumraka', koja, kao što je poznato svakome ko je ikada video kameno lice Roda Serlinga i pretrnuo slušajući njegov topli, umirujući glas, ozbiljno konkuriše za najbolju seriju ikada napravljenu. 'Na granici mogućeg' je nastavljena polovinom devedesetih i upravo je – najpre na kablovskoj mreži 'Šoutajm', a zatim na kanalu 'Saj-Fi' – ušla u sedmu sezonu, osvojivši usput mnoštvo 'Emi', 'Saturn', 'Kejbl Ejs' i 'Džemini' nagrada. Omiljene teme su genetska manipulacija, život posle smrti i komunikacija sa vanzemaljcima, a jedino ograničenje u pogledu zapleta je mašta i sposobnost neposrednih autora. Skoro isto kao u Srbiji - mislim na realnost, ne na televiziju.
Park Jelene Šantić
Uskoro će biti godina dana (tačnije, 20. septembra) kako je lep neimarski parkić na dnu čuburske padine, tamo gde je početna stanica autobuske linije 24, dobio ime po beogradskoj primabalerini Jeleni Šantić (l944-2000). Na dan dobijanja imena došli su umetnici i kulturni radnici, pevao je školski hor, izveden je prigodan umetnički program. Bilo je lepo i pristojno. Dve godine ranije, jedan trg sa parkićem u Berlinu je dobio Jelenino ime, Nemci su to zvanično obeležili likom (u bareljefu) Jeleninim, uz belešku o njenom životu. Bila je balerina, koreograf, istraživač modernog baleta i autor monografija (posebno je značajna njena sjajna knjiga o legendarnom baletskom igraču Dušanu Trniniću). Tokom tragičnih devedesetih, gospođa Šantić je bila jedan od najpožrtvovanijih aktivista za zaštitu čovekovih prava, pokrenula je Centar za antiratnu akciju i grupu 484 za pomoć izbeglima sa prostora eks-Jugoslavije, požrtvovano je obilazila ugrožene delove zemlje gde se pucalo sa svih strana i nosila humanitarnu pomoć.
Svet su obišle dve njene fotografije sa beogradskih ulica: jedna, na kojoj Jelena prkosno stoji ispred naoružanog policijskog oklopnika, i druga, kako ispred Pionirskog parka, iz velike blizine gađa cipelom mercedes u kojem se nalazio vladajući srpski par (iz milošte nazvan Magbetovi).
Pokušavao sam da otkrijem da li je u nekom uglu neimarskog parkića postavljena tabla iz koje bi se videlo kako i zašto se ovaj park zove. Zaludan trud. Pitao sam dve radnice koje brinu o cveću. Nisu znale ništa. Možda je nešto stavljeno sa unutrašnje strane šahta. Ko zna.
|
