Izvor: Vostok.rs, 14.Jan.2020, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Mećavniku otvoren 13. Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“
Sinoć je u Drvengradu, na Mokroj Gori, u bioskopu „Prokleta avlija“ otvoren 13. Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“ koji će trajati do 18. januara.
Ovogodišnji festival održava se u organizaciji produkcijske kuće „Rasta internešnel“ i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Mećavnik grada i grupe TNSO.
Na samom početku svečane ceremonije otvaranja festivala, prikazan je kolaž scena iz filmova Mladomira Puriše Đorđevića, a zatim mu je dodeljena specijalna nagrada festivala, piše Iskra.
– Kad sam bio mlad kao Puriša i kad sam studirao režiju, tad sam od svog profesora istorije filma prvi put čuo da postoji jedan u Srbiji čiji jezik izlazi van šablona filma. Istina je što je Maten rekao, da kad smo učili kako se priča priča, da je najvažnije pratiti ljudsku sudbinu što se nije menjalo od antičkog doba. Zato je za Purišu ona pesma „Ti si nam, Puriša, sve“ i zbog toga, nagrada koja treba da naglasi ono što autora čeka u budućnosti. Kad budeš navršavao stotu, nadam se da ćeš imati još 3-4 filma. A jedan je dovoljan – rekao je Emir Kusturica pozdravljajući Đorđevića.
– Svi pitaju zašto sam živ i imam 95 godina. Ja sam seljačkog porekla i nikad nisam jeo voće. Hvala – zahvalio je Puriša na nagradi.
– Pošto mi je Puriša dao šlagvort da nikad nije jeo voće, preneću vam jednu istinu. Poveri mi se jedan doktor kako je nestao mamut sa lica Zemlje. Rekao mi je da je mamut najviše jeo voće i povrće, najveći problem je što je bio ogroman i nikad nije prestajao da jede. Bilo je vreme posta, a on mi je rekao: „Profesore, jedite šniclu.“ Rekao je da je mamut izumro jer je jeo biljke i nije imao vremena da misli. I film je vrsta mamuta, ali ne da budemo protiv vegetarijanaca. Kad sam studirao, najvažnije je bilo pratiti ljudsku sudbinu ali to je bilo vreme kad nije bilo otklona od velikih autora. Vreme američkog filma 70-ih. Setite se „Lovca na jelene“. Autorski film polako postaje svojstvo festivala. U srpskim bioskopima, autorski film ne postoji zato što bioskopi ne prikazuju takve filmove. Jedan čovek otkupi sve filmove u svetu i prodaje ih festivalima. Da li će se isto što u Srbiji desiti i u svetu, ne znam. Znamo da postoji hiljadu načina da se izrazimo i publiku koja gleda sve na Jutjubu. Između Netfliksa, Jutjuba, serija, autorski film će opstati u formi opere. Zato predlažem da danas vidimo pet kratkih filmova – rekao je Kusturica.
Zatim je prikazano nekoliko kratkih filmova na osnovu kojih je Emir Kusturica analizirao prošlost, sadašnjost i budućnost filma.
Foto: Iskra
Nakon kratkih filmova, izveden je performans koji se sastojao u farbanju velike crne mačke u belo u cilju prevazilaženja sujeverne prirode.
Festival je otvorio ministar kulture u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević koji je i sam pomogao u farbanju crne mačke u belo.
– Ovo je bilo veliko iznenađenje. Legenda kaže da su guske spasile Rim. Moguće je da će Emirov film „Crna mačka, beli mačor“ spasiti svetski film. U romanu Kliforda Simaka „Grad“ civilizacija je nestala, psi sede oko vatre i pričaju, slušaju legende o čovečanstvu koje je nestalo zbog gramzivoati i isključivosti. Ostale su samo legende o kojima pričaju psi. U drugom romanu u diatopiji Jevgenija Zamjatina „Mi“, ljudsko društvo izraslo je u jedan oblik gde su ljudi počeli da veruju da sreća i sloboda ne idu zajedno. Iz oba romana možemo da izvučemo pouke. Ako smo danas društvo nametnute, korporativne i potrošačke sreće, da li amo slobodni ljudi i hoćemo dozvoliti da ovo društvo nestane i da o njemu pričaju psi oko vatre? Izbor je na nama. Poslednjih 13 godina, Kustendorf snagom svoje inspiracije obasjava čitav svet. I ako jednoga dana neki budući Hamlet na stranicama istorije prepozna nešto u tome i pitaće se „Čija je ovo ideja bila?“ To je ideja Emira Kusturice i svih onih gostiju iz celog sveta koji su ga bogatili svojim talentom. Ne znamo da li će film spasiti svet, ali ostaje nam da verujemo da hoće, i film i umetnost uopšte. Sa željom da svetlo sa Mećavnik obasja budućnost celog sveta, proglašavam ovaj festival otvorenim – rekao je ministar Vukosavljević.
Foto: Iskra
Nakon svečanog otvaranja, publika je imala priliku da pogleda film „Nevidljivi život“ posle kog je upriličena i radionica sa rediteljem Karimom Ajnuzom.
Milan Ružić, Iskra
.jpg)
