Izvor: Blic, 23.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Borštnikovom tragu
Na Borštnikovom tragu
Pravo je uživanje provesti makar nekoliko dana na 49. Borštnikovim sretanjima u Mariboru ovoga puta u znalačkom izboru Marka Sosiča. Nama kojima na ovim istočnim stranama ne nedostaje dara, posebno je uživanje iz predstave u predstavu sresti toliku meru profesionalizma. To je ona ista visoka mera profesionalizma sa kojom Slovence kod nas osvajaju tržište. A neke baš to nervira.
Da podsetimo, Borštnikovi susreti su slovenačko Sterijino >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozorje, samo što se biraju najbolje predstave bez obzira da li su strani ili domaći autori.
Ali vratimo se poslovičnom profesionalizmu, koji je u tradiicji velikog Ignacija Borštnika (1858 – 1919), najvećeg glumca prve generacije profesionalaca i zato oca modernog slovenačkog pozorišta.
Sve što sam na početku Sretanja video urađeno je i sa darom i bortštnikovskim zalaganjem. Slovenci kao da sebe ne smatraju baš toliko bogatim da prave pozorište siromašnog duha. Pozorište i umetnost odigrali su suviše značajnu ulogu i očuvanju njihovog nacionalnog identiteta da bi se tom umetnošću igrali kao nečim jeftinim.
Zato kada jedan od najboljih slovenačkih reditelja Vito Taufer pravi komercijalnu predstavu, onda se opredeljuje za klasičnu francusku farsu o Patlenu, i za popularne glumce koji na najvišem profesionalnom nivou igraju žanr.
Sasvim na drugom krilu je neobična predstava 'Mrva priroda' inspirisana Sioranom, u kojoj glumci žestoku i statičnu avangardu brane punom merom svoga profesionalizma.
U takvom visoko profesionalnom teatru desila se i značajna inovacija, po meni u svetskim razmerama, da se klasično realistički društveno angažovani komad najvećeg živog američkog dramatičara Artura Milera 'Smrt trgovačkog putnika' (1947.) preobrazi gotovo u tragediju svekolikog našeg vremena koje se danas tako uporno vraća, još od Ibsena i Strindberga, kritikovanim idealima građanskog društva. Za to je zaslužna jedna krhka žena, reditelj čije ime treba i kod nas dobro zapamtiti - Mateja Koležnik.
