Izvor: B92, 17.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NE-YO- Year Of The Gentleman
Ne-yoš dobar kao Michael Jackson. Ali, obećava
Ne-Yo je previše mator, previše pametan i premalo seksi da bi bio novi Usher. A kako su male šanse da ikada bude sa cicom kakva je Britney teško da će od njega biti i novi Justin. Zato je Ne-Yo mudro uložio sve što ume u to da bude muzički što superiorniji, nadajući se da će nekim čudom svima oko sebe pre ili kasnije zazvučati kao Michael Jackson. Što nikako nije ni cilj ni namera sa kojom se treba sprdati. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Za Ne-Yovo uspešno bekstvo od mora kukonjišućih r’n’b baladera najzaslužniji je norveški producentski duo StarGate koji od početka njegove karijere radi sa njim, kako na njegovim projektima tako i na muzici za druge (Rihanna, Beyonce...). Kao što je nekada Quincy Jones odigrao ključnu ulogu u povezivanju Michaela Jacksona sa belom publikom uvođenjem njihovog oružja (sinitisajzera i drugih elektronskih pomagala), tako su i StarGate koristeći elemente evropske plesne elektro/trans kulture značajno oplemenili Ne-Yove r-kellyjade.
Year Of The Gentleman je pop album. I to odličan pop album! Osmišljen kao neka vrsta auto-promocije, Ne-Yo pokušava da u komplikovani svet muško-ženskih odnosa unese malo manira, malo glamura i malo više emocija. Gibajući se između mid-tempo pop pesama koje su na granici da budu derivat diskoa (Closer), Year of The Gentleman ne zamara čak ni kad zapadne u ispovedno baladerstvo (Mad). Aktuelni singl Miss Independent svojim timbalandovskim ritmom i još timbalandskijim sint-notama predstavlja ovogodišnji My Love u svom svom muvačkom šlihtanju curi. A nešto slično sa osmehom možete reći i za Single (iza čije produkcije stoji Polow Da Don, autor Usherove Love In The Club i Chris Brownove Forever).
Ne-Yo ima opasan glas, spreman da mutira u falseto-pun-uzdaha, pa je tako Nobody najmajkldžeksonskija pesma kojoj Michael Jackson nije prišao ni na kilometar. Zapravo, Nobody toliko liči na Jacksona (iz perioda Dangerous) da neki neće ni primetiti razliku. Fade Into The Background takođe liči, ali zvuči još bolje.
U drugoj polovini albuma, za moj ukus, ima previše sint-gitarskih balada koje pokušavaju da isteraju Enriquea iz igre. U čemu se naročito ističe Back To What You Know koja ide supertankom linijom koja razdvaja Michaela i Enriquea, dva muzičara koja, jednostavno, ne mogu imate zajednički presek. Ova vrsta pohlepnog seljačenja (i zavlačenja pod latino suknje) glavni je razlog što Year of The Gentleman nije platforma sa koje Ne-Yo treba da nas osvoji, već samo još jedna stepenica ka istoj.
Imajte razumevanja.
SELEKTAH:
***1/2
