Izvor: B92, 27.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAS " Untitled
Obama se Nas-ovoj ovakvoj podršci obradovao nešto više nego onoj koju mu je pružio bivši pastor
Ja volim hip hop, ali ne slušam samo hip hop. Ponekad mi ta pozicija pomaže da neke autore odmah prihvatim i zavolim, a ponekad za to treba vremena. U ovu prvu grupu spadaju oni čiji rad očigledno ima „crossover" potencijal, poput Eminem-a ili Kanye-a, a od kojih sama (hardkor) hip hop komuna voli da se distancira. Više jer joj smeta zidanje trenda, nego autor sam. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U drugu grupu spadaju autori čiji je doprinos žanru daleko suptilniji, hermetičniji i samo-referentan, autori poput Nas-a, Jeru The Damaja-e ili Dead Prez.
Nas je u moj život zalutao tako što ga je moj Kum (svaka sličnost sa Don Corleone-om slučajna) hvalio kao Spasitelja hip hopa. Potom su to učinile i sve viđenije publikacije. Te ’94. ja sam i dalje balavio nad debijem Disposable Heroes Of Hiphoprisy nadajući se da će braća naći načina da snime još nešto i uopšte me nije zanimalo što jedan reper pravi magiju sa rečima. A ni danas me ne zanima. Dve godine kasnije Nas je sa Miss Lauryn Hill snimio If I Ruled The World (Imagine That) kojom je zakoračio i na moj teren, ali interesovanje za njegov rad mi je sasvim izbledelo kada se proglasio faraonom. Narednih godina sporadični susreti sa njim samo su me učvrstili u utisku da Nas traži više vremena nego drugi hoperi, što baš nije bio ohrabrujući momenat za „protočni bojler" u koji se pretvorilo moje slušalačko iskustvo.
Untitled su dočekale i ispratile mnoge kontroverze. Guglujte malo i pronaći ćete većinu njih. Ja, kao Srbin van Amerike, nisam razumeo samo jednu stvar- zašto bi neko u godini u kojoj crnac po prvi put ima šanse da uđe u kuću bele boje insistirao na tome da je baš položaj crnaca u Americi robovski, kada smo svi, bez obzira na boju kože, ionako robovi korporacija? I zašto bi neko tu debatu uvio u reč „nigger" kada se po prvi put ukazala mogućnost da ta reč postane „kakana" čak i u ustima onih koji je koriste kao najnormalniju poštapalicu. Ja sam sklon da poverujem da je Untitled posledica proste računice da će u konkurenciji sa Obamom malo toga biti jače od publiciteta koji on dobija, pa je u toj borbi trebalo zagristi nešto što sve već boli. I tako i bi.
Pitchfork-ov kritičar je primetio da je Nigger Tape „bolji album sa istim namerama", siroviji, beskompromisniji, sa većim fokusom na to da para uši, nego da traži načina da im prija. Zbog toga će Untitled ostati upamćen pre po onome što mu je prethodilo, nego po onome što je sam doneo.
To, naravno, ne znači da Black President sa svojim tvrdim, marširajućim ritmom nije najbolja i najznačajnija hip hop stvar ove godine. Delom i zbog toga što je Nas čitavog života radio za nekoga ili nešto što Obama danas za mnoge predstavlja. Hero (sa dražesnom Keri Hilson) posle dužeg vremena demonstrira da Nas, kad ima s kim, može da napravi razvaljujući pop hit. Iz ostatka mahom solidnih tema (s izuzetkom Sly Fox u kojoj je još jednom lepo prikazano da su rep i gitare grozna kombinacija) izdvojio bih dvoipominutnu Untitled koja u isto vreme podseća i na 2Pac-a i na Pet Shop Boys. A ako to nije zen momenat hip hopa 2008, hebi te ga, ne znam šta je!
SELEKTAH:
***minus
