Izvor: Blic, 25.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzikom do skulpture
Muzikom do skulpture
Posle pet godina upornosti vajarke i akademika Olge Jevrić, zatim istoričara umetnosti Save Stepanova, Dinka Davidova, odnedavno na čelu Galerije SANU, i najzad Jovana Despotovića, kao pomoćnika ministra za kulturu Srbije, izložba radova Olge Jevrić biće otvorena večeras u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Tokom izložbe, koja će trajati do 30. juna, biće emitovan i video-zapis o radu ove naše vajarke i akademika, snimljen u saradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa 'Gete institutom' u Beogradu
Olga Jevrić je rođena u Beogradu 1922. godine. Studirala je u klasi Sretena Stojanovića. Prvi put izlaže 1948, zatim sa grupom 'Samostalni' (1951), pa na Međunarodnoj izložbi savremene jugoslovenske skulpture u Rimu (1956), potom u Rodenovom muzeju u Parizu, na Bijenalu u Veneciji, 'Dokumenti' u Kaselu, u Pitsburgu, Padovi... Najzad, 1996. na Cetinjskom salonu i 1999. na izložbi 50 godina umetnosti u centralnoj Evropi 1949-1999. u Beču...
Za redovnog člana SANU izabrana je 1983. godine. Njeno ime dobro je poznato i van granica naše zemlje, nalazi se u enciklopedijama kao što su 'Larus' ili Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb.
'Delo Olge Jevrić je vrlo napredne apstraktne misli, potpuno nezavisno od modernih škola Italije, Amerike ili Engleske. Ona radi na jedan snažan, muževan način, u cementu koji se pojačava metalom i gvozdenim polugama. Ona izbegava svaku dopadljivost... Izgleda kao da se vide tragovi kamenova iz iskonskih vremena. Ovo ekspresivno plastičko delo odiše nekom tugom, nekim pritiskom i istovremeno čudno magijskom snagom', zapisao je Kornelis Delman, u jednom roterdamskom časopisu povodom njenog nastupa na Bijenalu u Veneciji.
- Rekla bih da u materiju utiskujem suvereno svoju volju, kao tragove onih emotivnih naboja kojima kao ličnost svoga vremena odgovaram na svet svog okruženja... Tražim da u izrazu ostvarim onaj trenutak u kome se moja biografija dotiče sa biografijom opšteg življenja... Moj svet - naš svet je u kretanju, u meni, u mraku i svetlu, u razaranju i građenju, propadanju i rastenju...
Vreme kolektivne tragedije i pojedinačnih sudbina zaparalo je njenu mladost. Ta tema postala je njena unutrašnja potreba. Ali i sudbina njenog stvaralaštva i u zrelom i u poznom dobu, što se vidi na ovoj retrospektivi - od ranih radova, kada je smišljala predloge za spomenike u Prokuplju i Milanovcu, na primer, do 'Aušvica', 'Hirošime' i slično, u kojima izbija krajnje apstraktna misao slična muzici kojom se bavila od malena i zahvaljujući kojoj je, kako kaže, shvatila suštinu, moć i značenje medija po sebi, 'što joj je otvorilo put do skulpture'. M. Marjanović Zlatno pero
Beograda Međunarodni festival 41. 'Zlatno pero Beograda' - šesti Međunarodni bijenale ilustracije, biće otvoren večeras u beogradskoj galeriji 'Progres'. Prema koncepciji Dragane Palavestre biće predstavljeni radovi 200 autora iz Jugoslavije i 26 zemalja sveta, između ostalih iz Argentine, Austrije, Belorusije, Brazila, Bugarske, Engleske, SAD i Kanade. U okviru pratećeg programa, u 'Reksu' će biti održana izložba 'Savremeni srpski strip' autora Zorana Naskovskog. 'Zlatno pero' će biti otvoreno do 25. maja, a autorima najboljih radova biće dodeljene nagrade.
