Izvor: Politika, 07.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika za Kosovo i Srbiju
Simfonijski orkestar, Hor i Narodni ansambl RTS održali su, krajem oktobra, čak sedam koncerata u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Prijepolju, Zrenjaninu i Knjaževcu
Pre nego što je pre nekoliko dana Ministarstvo kulture najavilo pilot-projekat „Srbija u Srbiji”, čiji je cilj da programe nacionalnih ustanova kulture koje se finansiraju parama poreskih obveznika učine dostupnim svim građanima Srbije, RTS je razmišljajući na isti način već krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oktobra organizovao turneju svojih ansambala po unutrašnjosti.
– Povodom velikog jubileja, pet decenija Televizije, RTS je izdvojio značajna sredstva kako bi realizovao gostovanje tri ansambla (Hora, Simfonijskog i Narodnog orkestra) Muzičke produkcije po gradovima Srbije. To je kruna zalaganja da se od priča o nacionalnom interesu i decentralizacije kulture, te o značaju popularizacije umetničke muzike kroz nastupe najkvalitetnijih ansambala, pređe na dela, odnosno na koncerte i to u sredinama koje ne pamte slične događaje. Simfonijski orkestar, Hor i Narodni ansambl RTS su krajem oktobra održali čak sedam koncerata u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Prijepolju, Zrenjaninu i Knjaževcu, a ja koristim priliku da svim muzičarima najtoplije zahvalim na izvanrednom muziciranju koje je svuda naišlo na odličan prijem – rekao je maestro Bojan Suđić, umetnički direktor Muzičke produkcije i šef-dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a.
Suđić je od četiri održana koncerta na Kosovu nastupio na jednom, i to sa Horom RTS-a u Kosovskoj Mitrovici u Crkvi Sv. Dimitrija sa programom srpske i ruske duhovne muzike. Na ostalim nastupima u Zvečanu i Leposaviću horskim ansamblom je dirigovao Milan Nedeljković, a publika je imala prilike da čuje i Narodni orkestar RTS.
Dvorane u Prijepolju, Zrenjaninu i Knjaževcu, gde je gostovao Simfonijski orkestar RTS-a pod Suđićevom upravom, bile su prepune, a mnogo ljudi je pratilo koncerte stojeći sa strane.
– Kako sam za ove koncerte odabrao komunikativan, ali i zahtevan repertoar, reakcija publike je bila odlična jer je bila „uvučena” u remek-dela muzičke literature koja se nikako ne uklapaju u pogrešnu predstavu o „dosadnoj” umetničkoj muzici. Naši nastupi su protekli u atmosferi kojoj bi pozavideli i važniji sportski događaji, tako da je prava tragedija što se o našem gostovanju u tim sredinama, ali i u čitavoj Srbiji ove, 2008. godine, govori kao o „pionirskim potezima” – kaže maestro.
Tako je ova turneja potvrdila da su građani Srbije željni kvalitetnih muzičkih dešavanja a ostaje otvoreno pitanje koliko se isplati izdvajati ogromna budžetska sredstva samo za festivale različitih profila.
– Za razliku od publike nekih muzičkih „hepeninga” koji poljane prepune đubreta posle nastupa napuštaju često sa uznemirujuće promenjenom strukturom krvi i čudnih pogleda, naša publika je koncerte napuštala sa osećanjem da su svoju dušu oplemenili. Upravo zato bi kulturna politika morala da seozbiljnije posveti misiji podrške onog plemenitog u stanovništvu, stavljajući na marginu dosadašnje udvaranje primitivizmu.
S obzirom na činjenicu da je na Kosovu situacija specifična i da se život odvija pod tenzijom, bilo je zanimljivo čuti kako su se članovi ansambala i sam dirigent osećali na koncertima.
– Teško je prepričati osećanja i ansambala i publike, mnogi su bili vidno potreseni. Doživljaj stvarnosti koji je danas relativniji nego ikada, kada se verovatno i smišljeno pod paljbom enormnog broja informacija teško pravi razlika između dešavanja na jugu Afrike i patnje našeg naroda na našoj vekovnoj postojbini, bistri se tek dolaskom i neposrednim kontaktom sa narodom koji jedinu nadu vidi u neodricanju i spremnosti Beograda da im pomogne. Ne samo materijalno, već i prisustvom, pesmom, kulturom. Moralo bi toga biti znatno više, a da je to rađeno intenzivnije u prošlosti i naša sadašnja sumorna politička stvarnost vezana za Kosovo bila bi, svakako, daleko bolja.
Dešava se da čak i sami umetnici ponekad nisu previše motivisani da nastupaju po unutrašnjosti, uvek se radije ide u velike muzičke centre. Ali, ipak, o kvalitetima unutrašnjosti maestro kaže:
– Tamo je na sreću opstao određeni broj kvalitetnih ljudiintelektualaca, gospode koja čuva kulturu našeg naroda u mnogim slučajevima bolje od samog Beograda, gde je kulturni identitet zamagljen usled narastajućeg nekritičkog globalizma, sa jedne, i novodošavšeg vulgarnog i agresivnog primitivizma, sa druge strane. Mnogi koji su skloni da se podsmešljivo odnose prema takozvanoj „unutrašnjosti”, bili bi iznenađeni činjenicom da je publika bila barem na nivou „beogradske”, iako su tamo koncerti umetničke muzike retkost.
B. Lijeskić
---------------------------------------------------
Neracionalno ulaganje u jedan nastup
Zašto se program koji orkestri pripreme sa mnogo napora izvede samo jednom i nikad više, i zašto se takav repertoar ne bi više puta prezentovao raznovrsnoj publici? Pitanje je koje se mora postaviti na kraju. O tome maestro Suđić kaže:
– Neracionalno ulaganje u samo jedan nastup orkestra pravda se nedostatkom sredstava i interesovanja za umetničku muziku, što smo veoma ubedljivo demantovali ovom turnejom.
[objavljeno: 08/11/2008]
