Izvor: Blic, 15.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika posvećena sreći
Muzika posvećena sreći
Vanesa Paradi je nedavno izdala novi album 'Bliss', na kome peva o svojoj ćerki, mužu, životu. To novinarima nameće nerešiv problem: kako da joj postavljaju pitanja u vezi sa albumom, a da pri tom ne dotaknu njen privatni život, o kome ne želi da govori? 'Bliss' znači blaženstvo, potpunu sreću, zadovoljstvo. Da li taj naziv odgovara vašem trenutnom raspoloženju?
- Tu englesku reč sam nedavno naučila i smatram da odlično zvuči. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Odgovor na vaše pitanje je potvrdan. 'Bliss' je potpuna sreća i taj naziv savršeno odgovara tom albumu, to je osnova mojih misli i mojih pesama. Ali, kao i svi, i ja imam svoje loše dane! Ranije ste odbijali da govorite o svom privatnom životu, a na ovom albumu govorite o svojoj ćerki, mužu, materinstvu, ljubavi, sebi... Šta se dogodilo?
- Od samog početka sam želela da napravim jedan sasvim lični album. Pravljenje albuma je nalik na porođaj, to je izbacivanje nečega što nosite duboko u sebi. Ja sam ovaj album napravila za sebe i svoje bližnje da bih kroz 20 godina mogla da ga preslušam i kažem sebi: 'Evo, to je odraz tog vremena'. To je vrlo sebično s moje strane. Želela sam da to bude deo mog života. Kako da iskreno ispričam svoj život, a da drugi ljudi pri tom ne dobiju uvid u ono što piše u mom dnevniku? To je za mene bio veliki problem. Utoliko pre što mi pisanje nije jača strana! Teško je biti iskren i stidljiv istovremeno. Ti tekstovi nisu genijalni, ali su barem iskreni.
Kako ste počeli da pišete i komponujete?
- Do sada su mi uvek servirali albume na srebrnom poslužavniku - predložili bi mi pesme i ja bih prihvatila ili odbila. U ovom slučaju, želela sam da album bude moje delo. Ja sam davala instrukcije muzičarima i tekstopiscima, ispričala bih im neku priču o sebi, navela neki primer, a oni bi posle to pretočili u pesmu. Komponovanje muzike je izvor velike sreće, ali i patnje. Čovek sumnja, misli: 'Ja sam niko i ništa!' Danima sam sedela sa gitarom u rukama i pokušavala da komponujem muziku za pesmu 'Šta čini život?'. Imala sam utisak da samo gubim vreme. Na kraju sam sela za klavir, koji sviram vrlo loše, i melodija se odjednom stvorila sama od sebe. Bio je to dar s neba! To je pesma o savremenim ženama...
- Da, o ženama koje rade gomilu stvari. Moja majka je odličan primer. Radila je, podizala mene i moju sestru, vodila domaćinstvo... Niko nikad ne brine o njoj, a ona je uvek tu da vas uteši! Pesma 'Akrobate' je izjava ljubavi vašim roditeljima i sestri. Otkud taj naziv?
- Retki su ljudi koji imaju roditelje koji žive zajedno 30 godina i koji se još uvek vole kao prvog dana. Oni se vole kao akrobate, u svim situacijama - oznojeni su, ali graciozni, izvode akrobacije alki nikad ne slome vrat. To je tako lepo. Kad me obuzme sumnja, okrećem se njima. Ovaj album je ujedno i izjava ljubavi?
- Ne... da... možda. To je zastrašujući termin. Recimo da sam želela da napišem lične pesme. Ne zato da bih mogla da kažem da su one moje delo, već zato da bih uživala u njihovom stvaranju. To je kao u kulinarstvu. Više uživate ako ste sami spremili jelo. CDC/GB
