Izvor: Blic, 15.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika iz podsvesti
Muzika iz podsvesti
Srpski džezeri uneli su etno stil u svoje izražavanje još šezdesetih prošlog veka ali je tek pojavom alt-sopran saksofoniste Nenada Neše Petrovića vođe benda 'Campus Caravan' koji je formirao 1992. utrta staza postojećoj, muzički veoma kvalitetnoj, trendi 'etnodžez' sceni Srbije. Pre nekoliko dana u izdanju PGPRTS-a pojavio se njegov novi album 'Campus Caravan 2'. Album je 'odsvirao' na sintisajzeru i u kompjuteru, sasvim sam i bez želje da saksofon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bude dominantan instrument. Petrović je tokom osamdesetih iz džeza zakoračio prvo u rokenrol, a nakon zajedničke turneje sa Rambom uveo tzv.etno u muzičku igru 'Campus Caravana'.
U vreme kad sam počeo da sviram sa 'Bajagom i Instruktorima', 1986. i učestvujem na snimanju 'Jahača magle' bio je jako popularan Stingov projekt 'Džez muzičari'. Svirao sam i snimao i sa 'Ekatarinom' i 'Orgazmom', sa Zdravkom Čolićem, kasnije i sa Rambom uz koga sam postao slobodniji, disonantniji muzičar. Tako se rodila moja muzička estetika', objašnjava Neša Petrović. Šta je Nešu odvelo 'Campusu'?
- Ka 'Campusu' me je odvelo i slušanje Jan Garbareka koji je koristio etnoelemente norveške muzike. Mnogo sam, naravno, već nosio u sebi srpsko-romskim poreklom tako da sam se prirodno razvio ka onom što su kritičari nazvali 'etnodžez'. Mada, nije tu bilo mnogo džeza - upravo sam se trudio da pobegnem od njega. Nisam, međutim, bežao od uticaja koje nosi naša balkanska kultura, naše indoevropske veze. Nisam želeo da citiram narodne teme po svaku cenu, samo sam svirao teme koje su mi bile u podsvesti.
S Nenedaom smo razgovarali u klubu ispred nekadašnjeg Džez kluba Doma omladine u kome je sa sedamnaest postao 'mladi jugoslovenski Čarli Parker'. Proteći će desetak godina pre nego što postane zvezda kluba 'Jazzbina' jedne od desetak malih džez scena po kojima Beograd devedesetih postaje prepoznatljiv ali ne toliko koliko po turbofolku.
Rok muzičari, utisak je, nisu umeli da nađu adekvatan odgovor na tu turbo navalu. Neša Petrović se slaže.
- Tačno je, vrlo jakom pokretu, uslovno rečeno, narodne muzike rok muzičari nisu umeli adekvatno da se suprotstave. Jedina alternativa bila je džez muzika i mali klubovi u kojima je izvođena. Na početku svirao sam klasičan džez a onda se, verovatno zbog ratnog miljea i izolacije u kojoj se odvijao društveni život, u meni javila potreba da se izrazim - lokalno. Projekte koje sam radio, i koje ću i dalje raditi nazvao sam - karavan koji kampuje, čergom na kapije istoka i zapada, slobodom moga stvaralaštva - opisuje svoj umetnički kredo Petrović kome je posle dvogodišnje planetarne turneje sa Emirom i 'Zabranjenim pušenjem' trebalo isto toliko vremena za smireni rad kod kuće, uz kompjuter i mini studio, kako bi završio novi album.
- Nisam stvarao muziku kao zamenu za druge isntrumente, ovo je album koji ne nameravam da izvodim. Nisam sintetizovao određene instrumente, sintetizovao sam zvuk ka ambijentalnoj muzici. Ovo je disk samo za slušanje – kaže za 'Blic' Neša Petrović koji je odnedavno zamenio Ivana Švagera kao profesora saksofona na Džez odseku muzičke škole 'Stanković'. M. Pavlović
