Izvor: Politika, 15.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika atmosfere i ambijenta
U Svečanoj sali Skupštine grada niz izvođača, ansambala i solista učestvovali u prezentacije muzike Miloša Raičkovića Jedan od onih mladih ljudi koji su umeli da uzburkaju našu sredinu kasnih sedamdesetih godina, Miloš Raičković (1956), ubrzo posle značajnog dirigentskog i stvaralačkog starta napustio je zemlju i živeo je i radio na veoma udaljenim destinacijama (Pariz, Los Anđeles, Honolulu, Hirošima) da bi se danas nastanio u Njujorku i, ne tako često, posećivao svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rodni grad.
Verovatno je i zbog upoznavanja, prepoznavanja, odmeravanja snaga, koncert njegovih dela trajao (neopravdano) dugo ili se bar tako činilo u svečanoj sali Skupštine grada koja nema klimu (!) i ne rashlađuje se, već zagreva od spoljašnjih 36 stepeni, samo naviše! Kakvi su to uslovi za izvođače, pre svega, a onda i za brojnu, zainteresovanu i beskrajno strpljivu publiku? I pored opštih pohvala jednima i drugima za izdržljivost u ovakvim uslovima, molimo da se koncerti ne organizuju kada za to ne postoje elementarni preduslovi.
Čak devet dela slušali smo ove večeri od solističkih, klavirskih, preko kamernih sa dva izvođača, do gudačkog kvarteta, elektronike, kvarteta proširenog kontrabasom i klavirom i, na kraju – do horskog završetka celog poduhvata. Mnogo dela, raznovrsnih, a pisanih u istom i sličnom maniru, pomalo naivnom, pomalo neoklasičnom, sa betovenskim harmonijama i formama, ali sa minimalističkom potkom, a opšti utisak je bio – prožimanje duha ambijentalne muzike. Najbolje stranice Raičkovića su one u kojima on pravi distancu i otklon, ironiše tradiciju, tretira je humorno, duhovito i znalački ("Zimski valcer" u izvođenju Nade Kolundžije). Kada se angažuje u smislu opisivanja pojava (Nato bombardovanje 1999, opsada Bagdada i rat u Iraku) ne i njihovog interpretiranja, stvaralački postupak zastaje na nivou doslovne i bukvalne replike ("Alarm", B-a-g-d-a-d).
Ta muzika traži da se interpretacijom nadgradi kako to čini izuzetni mladi pijanista Darije Sebić (Sonata, Bagdad iz 2002). Nada Kolundžija je osvedočeni tumač savremenih kompozicija, a Gudački kvartet "Arco" je jedno od dela uvrstio na svoj kompakt disk. Pa ipak, najbolji je bio sam kraj koncerta, kompozicija "Parastos" (1984/5), kao deo opela sa jektenijama (u izvođenju Branislava Kosanića) koju je Vokalni ansambl Oktoih sa dirigentom Aleksandrom Sašom Spasićem protumačio kao nostalgični povratak izvorima, što bi se moglo podvesti i pod zajednički imenitelj celog koncerta.
Raičković piše pitku, melodičnu muziku, zasnovanu na vrlo malo sredstava, tonalnu, sa istovetnim i mnogobrojnim ponavljanjima istih segmenata, bez modulacija, u jednoj ravni i, najčešće, u jednoj glavnoj ideji. Ona nije eksperimentalna i neoavangardna, ona nije muzika krika i disonance, ona sugeriše jednu od konsekvenci minimalizma danas.
Branka Radović
[objavljeno: 15.07.2007.]
.jpg)
