Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Multimedijalni simboli
Na današnji dan, pre 40 godina, u Americi počelo prikazivanje filma „2001: Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, o kojem se polemiše i danas
Na današnji dan, pre četiri decenije, u Americi je počelo prikazivanje filma „2001: Odiseja u svemiru” u režiji Stenlija Kjubrika, prema scenariju reditelja i Artura Klarka. Iako je prihvaćeno mišljenje da je film snimljen prema istoimenoj Klarkovoj knjizi, ona je pisana paralelno sa scenarijem koji je nastao po motivima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegove pripovetke „Stražar”.
Posle premijere kritika je film dočekala na nož, ističući da je „beskrajno dosadan, nerazumljiv i komplikovan”. Međutim, publika je hrlila u bioskop, a danas mnogi teoretičari ističu da je reč o „remek-delusedme umetnosti, najboljem naučnofantastičnom filmu i neprevaziđenom multimedijalnom iskustvu”.
U okviru budžeta od 10 i po miliona dolara, realizacija filma je trajala od 1964. do 1968. godine. Film je sniman od decembra 1965. godine do jula 1966. godine u studijima MGM-a u Londonu i na lokacijama u Španiji, gde je realizovana uvodna sekvenca filma. Izrada 205 specijalnih efekata trajala je godinu dana, a prema podacima MGM-a, film je u bioskopima zaradio 200 miliona dolara.
Četiri godine temeljnog rada na filmu objašnjavaju Kjubrikovu pedantnost u svakom filmskom aspektu „Odiseje”. Svaki kadar filma, svaki pokret kamere, gest glumca, natpis, zvuk, muzika, pa čak i tišina i boje u filmu sudetaljno osmišljeni. U svojoj audio-vizuelnoj igri, Kjubrik je simbole crpeo uglavnom iz Biblije, uz najčešće pozivanje na Sveto trojstvo Oca, Sina i svetog Duha. Poput mnogih umetnika, Kjubrik se odlučio za Bibliju iz razloga što onaveć dva milenijumaprati čovekov napredak, ali mu nisu strana ni Ničeova i Fromova razmišljanja.
Uvodna sekvenca, podvučena Šopenovim delom „Tako je govorio Zaratustra” prikazuju rađanje civilizacije. Koristeći oruđe odnosno, kost, čovekoliki majmun ubija i postaje čovek, što autori vide kao nastanak inteligencije. Naravno, to je usledilo posle kontakta sa Monolitom, što mnogi tumače kao simbol uzvišenog bića, u koga počinje da se veruje. Inteligencija i vera u uzvišeno biće je ono što autori vide kao uzdizanje čoveka, ali to bogatstvo vide i kao prokletstvo.
Čuvenim rezom, jednim od najpoznatijih u istoriji filma, u kojem kost evoluira u svemirski brod, Kjubrik je smelo i genijalno premostio jaz od četiri miliona godina i odveo gledaoce u sada već proživljenu 2001. godinu. U novom milenijumu, uz zvuke valcera„Na lepom plavom Dunavu” Johana Štrausa, reditelj prati svemirski brod koji leti do svemirske stanice kružnog oblika, simbola čovekovog konstantnog puta, ali i jednog od najznačajnijih izuma. Posle misteriozne pojave Monolita na Mesecu, svemirski brod „Otkriće” koji podseća na kost, Kjubrik vodi na misiju ka Jupiteru, pozivajući se na rimsku mitologiju u kojoj je Jupiter vrhovni bog. Nudeći moguću budućnost čovečanstva, Kjubrik slika „igru miša i mačke”, astronauta i kompjutera Hala 9000. Jedan od astronauta nazvan je Dejvid (u originalu David) po jednom od najvažnijih biblijskih likova, a kompjuter po broju devet koji se u Bibliji smatra savršenim brojem.
O kompjuteru ili uzvišenom umu Halu, „kjubrikolozi” imaju mnogo teorija. Kjubrik ih je razrešio ili dodatno podstakao izjavom: „čovek će u budućnosti toliko usavršiti svet oko sebe da će stvoriti mašine koje će ga ubiti”. Tako je zadovoljio gladne konzumente pokretnih slika, ali pružio nadu – glavni junak Dejvid putuje kroz univerzum, sreće se sa starijim sobom u vanvremenskoj sobi i postaje „Dete zvezda” koje gleda ka Zemlji.
Dakle, mnogo je simbola u filmu „2001: Odiseja u svemiru”, kao i urbanih legendi koje prate film ove četiri decenije. Jedna od njih je i istinita: originalnu muziku za film pisao je Aleks Nort, ali se ona Kjubriku nije svidela u montaži, pa je ostao veran klasičnoj muzici. Sve ostalo je urezano u sećanju svakog od nas.
O „2001: Odiseji”, u kojoj ima samo 40 minuta dijaloga, Kjubrik je govorio: „Film ne treba objašnjavati, već prepustiti imaginaciji gledalaca da dovrše priču”.Pričudovršavamo još uvek.
Ivan Aranđelović
-------------------------------------------------------------------
Ispred svog vremena
Koliko su Kjubrik i Klark išli ispred svog vremena, potvrđuje podatak da je film sniman pre prvog čovekovog sletanja na Mesec (20. jul 1969. godine), a na Mesecu u filmu su prikazani istraživački centri. Kapsule i brodove koji se u filmu kreću na nuklearni pogon, kao i efekte, dizajnirao je Kjubrik za šta je nagrađen „Oskarom” za specijalne efekte. Kjubriku je još 1967. godine bilo jasno da će uslediti ekspanzija kompjutera i telekomunikacija. U filmu se koristemoderni kompjuteri i videofon, a astronauti na brodu gledaju televizijski prenos i program Bi-Bi-Sijevog kanala 12!
[objavljeno: 06/04/2008.]
