Izvor: Politika, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Multi-kulti Evropa
"Kad je, pre mnogo godina, moja ćerka išla na studijsko putovanje u Francusku, pitali su je ima li kod kuće vodu i da li je već koristila česmu", rekao je Jan Figel, komesar EU za kulturu, pokazujući na sopstvenom primeru iz Slovačke kako su, pre prijema bivših komunističkih zemalja u EU 2004. godine, prevladavali nerazumevanje i nepoverenje između žitelja istočne i zapadne Evrope. Otuda je, dodao je, i strah od poplave siromašnih došljaka sa istoka Evrope, koji će preoteti posao radnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u bogatim zemljama zapada, bio više posledica neracionalnog "straha od drugoga" nego zasnovan na opravdanim ekonomskim argumentima.
"Proširenje je to što čini EU više evropskom", naveo je Figel u intervjuu za briselski "EU obzerver", razočaran što širom Evrope, u nekim sredinama ili grupama, još postoje ksenofobija, verski i etnički ekstremizam. Ovakvim pojavama bi trebalo suprotstaviti "multi-kulti" pristup (reč je o omiljenom nemačkom izrazu za mešanje kultura) i ponuditi dijalog umesto isključivosti, smatra evropski komesar, naglašavajući da dijalog nije znak slabosti, već zrelosti.
Zajedničko tržište, koje je dugo bilo okosnica "evropskog projekta", više nije dovoljno za održanje Evropske unije, ističe Figel, uveren da treba jačati upravo ono po čemu se EU razlikuje od svih ostalih "geopolitičkih inovacija", a to je saradnja među različitim kulturama.
"Iako je izgradnja EU počela od jednostavnih materijala, uglja i čelika, a zatim jedinstvenog tržišta, Unija je do danas stasala u mnogo zreliju zajednicu, i svi se slažemo da tržište i biznis više nisu dovoljni da drže njene žitelje na okupu. Evropa treba da bude zajednica ljudi i vrednosti, mozaik razlika koje, posmatrane sa daljine, iz drugih delova sveta, istovremeno ukazuju i na međusobne sličnosti", rekao je Figel.
Ovakav je stav, očigledno, podržao i Brisel koji je upravo lansirao novu medijsku kampanju za nastupajuću godinu, proglašenu "godinom međukulturnog dijaloga". Za kampanju je izdvojeno 10 miliona evra iz budžeta EU, od kojih će se finansirati i sedam glavnih "multievropskih" projekata, odnosno šest javnih debata o međukulturnom i međureligijskom dijalogu, medijima, umetnosti i nasleđu, migracijama... Na to treba dodati i sredstva za nacionalne projekte u prestonicama svih 27 zemalja članica, čije su teme kultura, obrazovanje, omladina, sport i državljanstvo. Cilj je da se podstakne istraživanje dobrobiti koje proističu iz raznovrsnosti kultura u EU, i učvrsti osećaj "evropejstva", odnosno pripadništva Evropi kao zajednici različitosti.
Pored komesara Figela, glavnog zastupnika ovog koncepta, na zvaničnom predstavljanju nove kampanje, kako prenose agencije, izabrano je i sedam "ambasadora dobre volje". Među njima su i naša Marija Šerifović, pobednica na ovogodišnjem Evrosongu, i proslavljeni brazilski pisac Paulo Koeljo.
"U ovim teškim vremenima u kojima je ceo svet u opasnosti, kultura je pravi osnov za dijalog. Ona je najmanji zajednički imenitelj svih društava, bez obzira koliko su izolovana", rekao je tom prilikom Koeljo. Evropska komisija je početak kampanje potkrepila rezultatima istraživanja, koje pokazuje da troje od četvoro žitelja EU pozdravlja dijalog sa drugim kulturama.
I dok poznati umetnici svojim lepim rečima i zvonkim glasovima promovišu idiličnu viziju Evrope u kojoj su svi spremni da saslušaju različita mišljenja i prigrle one drugačije od sebe, već se čuju primedbe da je ovo samo način da se prikrije prava slika o Evropskoj uniji. A ona nije nimalo privlačna.
"Interkulturni dijalog je postao eufemizam za dijalog među verskim liderima, koji tvrde da imaju ekskluzivno pravo da definišu moralne vrednosti u našem društvu. Pribojavam se da će ova kampanja Evropske komisije nekima poslužiti kao izgovor da uzmu na zub imigrante i njihove kulture u Evropi", kaže za "EU obzerver" Sofi in ′t Veld, liberalni poslanik u Evropskom parlamentu. A na meti bi se prvi našli muslimani.
[objavljeno: ]
