Izvor: Blic, 06.Maj.2015, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mudhoney" 4. juna u Domu omladine
Čuveni garažni rok bend iz Sijetla "Mudhoney" prvi put će svirati u Srbiji, 4. juna u Domu omladine Beograda.
Niko nije mogao da pretpostavi da će spoj Mudhoney i izdavačke kuće Sub Pop u Sijetlu, a u aprilu i jedni i drugi proslavljaju 27. rođendan, izvrnuti popularnu muziku naglavačke i pokazati da je u rokenrolu sve moguće, čak i kada vam ne ide mnogo toga u prilog.
Tek osnovanu četvorku nazvanu po Ras Mejerovom filmu činili su traljavi studenti sa vrcavim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smislom za humor koji po ko zna koji put sastavljaju svoj bend (Mark Maklohlin, alijas Mark Arm i Stiv Tarner), ostavljeni basista kome su prijatelji iz grupe pobegli u Kaliforniju (Met Lukin) i najbolji bubnjar u gradu koji je imao reputaciju, ali ne i angažman (Den Piters). Sa druge strane, izdavači su bili potpuno anonimni tvorci muzičkog fanzina Sub(terranean) Pop (Brus Pavit i Džonatan Pounmen) koji su pasionirano sakupljali nezavisna izdanja. Upravo su bili rešili da i sami nekako doprinesu svojoj kolekciji, kada se Markov i Stivov poslednji akt The Green River raspao čim je album u koji su uložili skoro svu ušteđevinu ugledao svetlost dana. Mudhoney su te 1988. izdali najpre singl „Sweet Young Thing Ain’t Sweet No More / Touch Me I’m Sick“, a odmah zatim i mini album „Superfuzz Bigmuff“ koji u Sijetlu i okolini pokreću pravu muzičku lavinu.
Mudhoney su odmah razumeli šta se traži zauzvrat: ona zaprljana, „grandži“ gitara od koje je sve počelo trebalo je da se ispegla i ulicka u postprodukciji, a možda i da se izvuče iz struje! Stivu bi već oduzimanje Bigmuffa slomilo srce i svi su se složili da teraju po svom.
Pokazalo se da su tada samo zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti uspeli da prežive naduvavanje i tragično pucanje grandž balona, a nakon samoubistva prijatelja Kurta Kobejna, svoj prezir spram šrafova u gramzivom mehanizmu velikih igrača u muzičkoj industriji izrazili su u jednoj od svojih najkontroverznijih pesama „Into Yer Shtik“ sa albuma „My Brother The Cow“ iz 1995. Met Lukin je ’99 rešio da se posveti porodici, a zamenio ga je Gaj Medison. Usledile su ploče „Since We've Become Translucent“ (iz 2000. godine), „Under a Billion Suns“ (2006.) i „The Lucky Ones“ (2008).
O tome da im muzika koju vole još uvek nije dosadila govore aktivnosti samo u poslednje dve godine. Izdali su aktuelni, deveti po redu studijski album „Vanishing Point“ (Sub Pop, 2013); svirali su svetsku turneju od Japana i Australije, preko Evrope do Severne i Južne Amerike; na festivalima je sjajno dočekan celovečernji indi dokumentarac o njima „I'm Now: The Story Of Mudhoney“, a u Londonu je objavljena biografija benda „Mudhoney: The Sound And The Fury From Seattle“. Tokom 2014. snimili su čak dva živa albuma: „Live at Third Man Records“ u Nešvilu, na poziv i za izdavačku kuću jednog od poznatijih ljubitelja benda, Džeka Vajta (The White Stripes, Dead Weather), dok je „On Top! KEXP Presents Mudhoney Live on Top of the Space Needle“ odsviran na poziv legendarne radio stanice KEXP na vrhu tornja koji je i simbol Sijetla, a sve glasnije se pominje i novi album. Povrh svega za Record Store Day 2014. objavljuju split singl sa najvećim legendama garažnog roka – The Sonics (Muddy Roots Records)!
Ulaznice su u pretprodaji putem Eventim prodajne mreže do 31. maja 2.100 dinara, a od 1. juna kao i na sam dan koncerta 2.400 dinara.
