Izvor: Blic, 09.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mučno prelaženje granice
Mučno prelaženje granice
Jučerašnji gosti 29. FEST-a bili su Dijego Donhofer i Fartuk Sokolović. Dijego Donhofer, austrijski reditelj beogradskoj publici se predstavio filmom 'Nevin' u kome glavni junak biva, po potrebi, i lopov i narkoman i ljubavnik, nastojeći da se odupre okoštalim normama. Govoreći o ideji filma Dijego Donhofer je naveo da je njegov junak kukavica.
'On je čovek koji ne želi da bude povređen, boji se bola, a istovremeno nastoji da ostvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekonvencionalan život. Zapravo, pokušao sam da portretišem ljude savremenog doba koji su pod pritiskom globalizacije nagnani da traže svoj identitet. Međutim, s druge strane, nemaju snage da se sretnu sa cenom takvog stava', naveo je Dijego i dodao da austrijska kinematografija ima problem utoliko što se bavi lokalnim temama i šalama tako da teško 'prelazi granicu'.
Takođe, kako je naveo austrijski reditelj, postoje mladi stvaraoci koji u poslednje vreme pokušavaju da prevaziđu to i temom i angažovanjem internacionalnih ekipa.
Drugi deo konferencije bio je u znaku filma 'Mlječni put' koji dolazi iz Federacije BiH. Reč je o duhovito sklopljenoj priči o dva bračna para, 'etnički čista', koji traže iseljeničke vize za Novi Zeland. No, mogu ih dobiti samo mešani brakovi, dakle, moraju zameniti partnere. Reditelj Faruk Sokolović, govorio je o činjenici da je ovaj film programski zadatak jer u FBiH od 1995. snimljena su samo tri filma, u zemlji postoji jedva nešto više od 20 bioskopa.
'Izgubila se filmska kultura, samim tim i kritika, a utori su se razišli na razne strane. Osnovna ideja je bila vratiti publiku u bioskop. Priča je u osnovi istinita. Film je od premijere, 1.12. prošle godine, imao 25.000 gledalaca, što je za Sarajevo, jako dobro. Recimo, primera radi, da je čuveni 'Titanik' imao 35.000'.
Po rečima ne samo reditelja već i čitave ekipe, film nije dobio nikakvu ekonomsku pomoć sem nekih simboličnih sredstava grada Sarajeva. Govoreći o činjenici da u filmu igra i poznati jugoslovenski glumac Dragan Bjelogrlić, Faruk Sokolović je naveo da je to bila saradnja koja je za njega imala potentni element i dodatnu snagu koja je potrebna da se film napravi.
'U Sarajevu smo imali niz neprijatnosti od strane štampe zbog angažovanja Dragana Bjelogrlića, a one i danas traju.'
Po rečima Faruka Sokolovića, u Beogradu je bio poslednji put 1990, trebalo je da radi projekat koji, naravno, nije ni otpočeo iz poznatih političkih razloga. Danas po sopstvenom priznanju, ima kontraverzna osećanja od dragosti do gorčine i, kako kaže, čini mu se da nam je svima uzeto 10 godina dragocenog života što je, po njegovoj oceni tragično i ne može se nadoknaditi.
Scenarista Almir Imširević pričajući o svom radu na scenariju između ostalog je istakao da je bilo neophodno napraviti svojevrstan pogled kako u posledice rata u kome se živi tako i u izvestan otklon od toga.
'U ratu ‘postoji i ta srećna okolnost’ za sve što vam se dešava možete okriviti nekog drugog. Kada je rat stao, krivicu smo morali da prihvatimo na sebe. Imam osećaj da nam je to zajednička sudbina, i nadam se da će trajati kratko.' T. Nježić
