Izvor: Politika, 16.Feb.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mučna priča o odrastanju
U konkurenciji u takmičarskom programu prednjači rumunski film debitanta Florijana Serbana, Žang Jimou se predstavio rimejkom filma braće Koen „Krvavo prosto”, a Epštajn i Fridman dokumentarcem o Alenu Ginzbergu
Berlin, 16. februara – Prvu polovinu glavnog takmičarskog programa 60. Berlinskog festivala obeležio je i niz solidnih filmskih naslova koji ne izazivaju preterano uzbuđenje, ali zbog kojih se jubilarno festivalsko izdanje može smatrati sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspešnim.
Prednjači rumunski film „Ako mi se zviždi, zviždim” debitanta Florijana Serbana čija priča dobrim delom podseća na onu viđenu u Markovićevom „Specijalnom vaspitanju” ili Bajićevom „Sivom domu”. Jednostavan, mali film, realističkog sadržaja, mučna priča o odrastanju u zatvoru za maloletnike, sa izvrsnim Đerđom Pistereanuom u glavnoj ulozi. Još jedan primer nepretencioznog, a veoma funkcionalnog stila rumunskog „novog talasa” i kinematografije koja bi našim autorima mogla da posluži za primer.
Među takmičarima našao se i „Sabmarino” danskog reditelja Tomasa Vinterberga, izvrsno režirana socijalna drama, priča o odnosu dva brata i posledicama porodične tragedije, ali i film koji donosi osećaj već viđenog u skandinavskom filmu.
Scenario za komediju „Ginzberg”, njujorški autor Noe Baumbah pisao je zajedno sa svojom suprugom glumicom Dženifer Džejson Li (igra i malu ulogu), a glavnu rolu je poverio Benu Stileru. „Ginzberg” je tipičan primer onoga što se zove „američki nezavisni film”, sa prilično mlakom i ne mnogo humornom pričom o krizi srednjeg doba muškarca koji se, dolaskom u Los Anđeles, suočio sa činjenicom da je prerano odustao od svojih ideala.
U trci za „Zlatnog medveda” viđena je i dokumentarna drama „Urlik” (Howl) vrsnih američkih dokumentarista Roberta Epštajna i Džefrija Fridmana, biografski film o Alenu Ginzbergu, jednom od najvažnijih pesnika bit-generacije u SAD. Epštajn i Fridman bave se poznatom aferom iz 1957. godine, kada je tužilaštvo San Franciska optužilo, tada još uvek anonimnog, Ginzberga za opscenost u poemi „Urlik”. Njihov trostruki filmski postupak je zanimljiv. Sudski proces je insceniran prema originalnim zapisnicima, Ginzbergovi intervjui iz tog vremena su adaptirani, pesnika glumi Džejms Franko, dok je sama poema ilustrovana animiranim scenama. Ideološka trvenja pedesetih godina, pionirski heroji liberalne Amerike, borba protiv cenzure, dati su mlako, te je i ovaj film, u odnosu na ponuđenu temu, ispod očekivanog.
Nažalost, nije ovog puta mnogo oduševio ni slavni Žang Jimou, nekadašnji disidentski predstavnik „pete generacije” kineskih reditelja, tvorac kultnih umetničkih filmova, potom i velikih istorijskih epopeja i reditelj nezaboravnog otvaranja Olimpijade u Pekingu. Trostruki berlinski laureat predstavio se sada filmom „Žena, pištolj i rezanci”, adaptacijom pre negoli rimejkom prvog filma braće Koen „Krvavo prosto”.
Umesto Teksasa iz osamdesetih godina 20. veka, radnja je sada smeštena u srednjovekovnu Kinu, ambijent je isti – pustinja koja služi i filmskoj atmosferi i zakopavanju leševa. I zaplet je ostao netaknut – postariji, ljubomorni, sebični i nasilni muž, angažuje korumpiranog policajca da mu ubije ženu i njenog ljubavnika, ali će se stvari potpuno iskomplikovati. Ali, dok je „Krvavo prosto” Koenovih pravi film-noar, verzija Žanga Jimoua je parodija bliska špageti-vesternu, karikaturi i popularnoj kineskoj operi.
Ono što kod Jimoua uvek fascinira jeste njegovo vizuelno majstorstvo. U tom smislu publika ima čemu da se divi (direktor fotografije je Jimouov verni saradnik Čao Sijsaoding). Jasno je i da se Žang Jimou silno zabavljao idejom da se poigrava sa adaptacijom popularnog američkog filma kultnih autora, no taj se njegov osećaj nije u potpunosti prelio na gledaoca. Za distribuciju u Srbiji film „Žena, pištolj i rezanci” otkupila je kuća Megakom.
---------------------------------------------------
Di Kaprio sa mamom na festivalu
Leonardo di Kaprio, najpoznatija „bebi-faca” Holivuda, junak novog Skorsezeovog filma „Zatvoreno ostrvo”, na Berlinskom festivalu ne boravi sa svojom devojkom, već sa majkom Irmelin. Mama Di Kaprija je rođena Nemica koja je još kao devojka emigrirala u SAD, udala se za strip-majstora Đorđa Paola di Kaprija, potom i razvela. U Skorsezeovom filmu Leonardo izgovara nekoliko rečenica na nemačkom jeziku, a njegova majka, koja je bila prisutna i na konferenciji za novinare, prisutne je nasmejala komentarom: „Imao je dobar izgovor, sve sam razumela što je rekao.”
Dubravka Lakić
[objavljeno: 17/02/2010]
