Izvor: Politika, 04.Dec.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzeji bez zidova
Vladavina kvaliteta je jednostavna istina. Ali toga nema – kaže dr Tomislav Šola
Kada konačno upoznate ljudi čijem ste se delu divili desi se, često, da se u njih veoma razočarate. To, međutim, nije slučaj sa profesorom Tomislavom Šolom, primetio je u filmu, emitovanom na Filozofskom fakultetu u Beogradu povodom nedavne promocije Šoline knjige „Prema totalnom muzeju”, jedan od studenata pozvanih da o njemu govori.
Sam Šola (Zagreb, 1948), po sopstvenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečima, čest je i rad gost naše zemlje, posebno u ulozi predavača našim studentima. Oni na to odgovaraju da iz njegove prvi put publikovane doktorske disertacije (pomenuta knjiga), u izdanju Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, iako je odbranjena još 1985. u Ljubljani, imaju i te kako šta da nauče. Jer je bila proročka.
Evocirajući za „Politiku” ideju totalnog muzeja, kao načina prilagođavanja savremenim tehnologijama i društvenim promenama, koju je predstavio u disertaciji, ovaj istoričar umetnosti, arhitekta i muzeolog, kontekstualizuje priču u vremenu današnjem.
– Pokret eko-muzeja početkom sedamdesetih dokazao je da muzej ne mora da bude unutar četiri zida. Donekle paradigmatski, zvao se „muzej bez zidova”. U to vreme, to je bila vizija koja će nas poneti ka totalnom muzeju, koji utiče na društvo. Danas se u paraleli može govoriti o pokretu kulturne baštine, koji je na ovom polju zamenio pokret ekologije (kojem je pripadao koncept eko-muzeja), ne baš na isti način, ali dovoljno jako. Jačinu dobro može da ilustruje „National trust” u Velikoj Britaniji, organizacija koja ima 4,5 miliona članova, koji misle baštinski. Ako prenesete to na Srbiju, ovde bi takva institucija mogla da ima oko 45.000–50.000 članova. Pomislite samo kako bi Srbija izgledala sa tolikim brojem aktivista kojima je baština na srcu, objašnjava Šola.
Ideja totalnog muzeja danas nije više usamljena, jer broj privatnih, malih muzeja, onih koji nisu više muzeji u klasičnom smislu već posetilački centri, atrakcije ili razne staze baštine, rastu do te mere da se može govoriti o posebnom novom talasu. Kada govori o baštini, Šola ističe da ona nije nešto što treba da se drži u vitrini već je reč o živoj tradiciji koju treba sačuvati da bismo sami sebe mogli da prepoznamo, da bismo znali ko smo i šta smo.
– Da bi drugi koji vam dolaze u posetu znali to isto i da biste vi, na koncu, i zaradili, ako je reč o kulturnom turizmu. Jer, Srbija, a isto važi i za svaku drugu zemlju, može opstati samo ako sebe bude znala da prepozna i takvu sebe bude predložila drugima. Ako imate nešto specifično, od jela i pića do umetnosti, a baština se ne libi ni prozaičnih stvari, to pokažite. I to na raznim mestima gde ćete ugostiti posetioce, prvo u muzejima, koji za to imaju i tehnologiju i znanje, ali i u svim drugim institucijama i na mestima koja mogu predstaviti baštinu.
Broj mesta interpretacije baštine množiće se, hteli mi to ili ne, smatra naš sagovornik, jednostavno, takva je tehnologija. Jedino što bi u taj proces trebalo na vreme uključiti stručne ljude, da ta mesta ne bi prerasla u carstvo kiča.
– Stvari su vrlo jednostavne ako se profesionalcima predaju u ruke. Ali, ako imate haotičnu situaciju, kao svi mi u ovim našim zemljama, onda se naravno na mestima odlučivanja nalaze ljudi koji ništa ne znaju o onome o čemu odlučuju, koji propuštaju da učine svoju dužnost da u jednoj regulisanoj zemlji omoguće vladavinu kvaliteta. To je jednostavna istina – vladavina kvaliteta. A toga nema.
Naš gost, na kraju, osvrnuo se i na odnos morala i novih medija, bilo da je reč o muzejima ili društvu koji ih, svako na svoj način, koriste.
– Da li ćete digitalnu tehnologiju upotrebiti na pravi način zavisi od onoga što imate u glavi. Pri tome, ne samo intelektualno nego i moralno. Ko god misli da može da se izvuče od obaveze da donosi uvek moralne odluke, pogrešno misli. O nedostatku morala na svim poljima slikovito govori današnja televizija. Imate sto ili dvesta programa, ali šta imate da pogledate. Ništa. Nadmetanje ko će više zaraditi na vašem vremenu.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 05.12.2011.
