Izvor: Politika, 10.Apr.2015, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mržnja loše utiče na unutrašnje organe
Nekolicina mrtvih na kraju predstave koji leže na sceni i poslednji kontakti Kapuletija i Montekija kada se oni rukuju i bacaju noževe bi trebalo da budu snažna poruka za neka buduća vremena
Nebojši Glogovcu pripale su gotovo istovremeno ovih dana dve nagrade. Godišnja nagrada njegove matične kuće, Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu Adama u predstavi „Razbijeni krčag“ , koja mu je donela i nagradu za najboljeg glumca na Glumačkim svečanostima „Milivoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Živanović” u Požarevcu. Nebojšu Glogovca gledali smo ovih dana u srpsko-albanskoj predstavi „Romeo i Julija” po delu V. Šekspira, u režiji Predraga Mikija Manojlovića, koja je izvođena u beogradskom Narodnom pozorištu, a u maju se očekuje i premijera u Prištini. Nebojša Glogovac tumači lik grofa Kapuleta…
Posle Oberona, kralja vila i vilenjaka u Šekspirovom „Snu letnje noći”, u gledali smo vas kao grofa Kapuleta u „Romeu u Juliji”. U čemu je snaga ovog večnog Šekspirovog dela i ove predstave ujedno?
Delo „Romeo i Julija” priča o ljubavi i mržnji, odnosno, o mržnji koja ne da ljubavi da procveta. Sa jedne strane, i onako pravolinijski gledano. Sa druge strane u našoj predstavi se bavimo mržnjom između dva naroda koja ne da ljubavi da se opet rodi, odnosno, njihovom zajedništvu i boljem zajedničkom životu.
Kapuleti je odvažni, ponosni, tvrdoglavi otac kojem je stalo do ugleda porodice. Ko je Kapuleti danas? Da li Kapuleti voli svoju ćerku kad joj brani da voli?
Moj grof Kapuleti je malo drugačiji, stroži je nego što treba. Pritisak na ćerku je jači nego što je to normalno, iako Kapuleti kaže da će blagosloviti onoga koga njegova ćerka Julija voli. Sa druge strane on vrši veliki pritisak na svoje dete, jer je prestrog roditelj i iz svega u mom, odnosno, našem tumačenju proizilazi Julijina želja da ode i pobegne što pre. I da ne posluša očev savet. Ali ljubav koju ona nosi u sebi je mnogo jača od očevih naređenja. Dakle, Kapuleti je preterano strog otac. Ta preterana strogost označava da je ta njegova autoritarnost važnija od toga šta i koga Julija voli.
„Deca u ljubavi protiv roditelja u mržnji” moglo bi se odrediti kao tema ovoga dela. Na šta nas upozorava ova priča o ljubavi i mržnji?
Nekolicina mrtvih na kraju predstave koji leže na sceni i poslednji kontakti Kapuletija i Montekija kada se oni rukuju i bacaju noževe bi trebalo da budu snažna poruka za neka buduća vremena.
Koliki je greh mržnja. Kakav je svet bez ljubavi i ideala?
Dokazano je čak i sa medicinske strane da mržnja jako loše utiče na stanje unutrašnjih organa i ona se negde pohranjuje i truje i nas same. Ono što mrzimo kod drugih trebalo bi prevazići, nekim lepšim sredstvima popraviti. Mržnja razjeda onoga ko mrzi pre svega. To je sigurno.
Da li smo svi mi ponekad Kapuleti? Odnosno, da li smo zaboravili da volimo?
Te emocije, kao što je ljubav su potisnute u drugi plan. Nekako su opet došla, stupila na snagu neka druga merila i vrednosti. I danas verovatno imamo potrebu da volimo i to je naša duhovna hrana, ali pred teretom kapitala, zarade i brzog ritma življenja ljubav ne stiže da cveta.
----------------------------------------------------------------
Julija može da bude bilo koja devojka
Mlada glumica Jovana Gavrilović u projekat „Romeo i Julija” ušla je malo kasnije, a tumačiće Šekspirovu Juliju u alternaciji sa Milicom Janevski.
– Predstava „Romeo i Julija” donosi ljubav i mržnju kao osećanja koja su u nama urođena, usađena. Treća komponenta je komunikacija. Kapuleti i Monteki su zapravo Srbi i Albanci. Naša priča je u velikoj meri osavremenjena, ali u bilo kom drugom obliku ne bi bila ni aktuelna. Moram da priznam da se u ranijim razmišljanjima ne bih baš obradovala kada bi mi neko ponudio takav lik kao što je Julija. Nekako sam uvek imala otpor prema tome u smislu: šta sada, ona je zaljubljena, nešto pati i mnogo voli – kaže Jovana Gavrilović.
– Zapravo sam shvatila da je lepota u tome što Romeo i Julija nisu nikakvi specijalni ljudi, posebni, određeni karakteri. To je samo dvoje mladih ljudi punih života koji se vole. I ne vide ništa iznad toga. Julija može da bude bilo koja normalna devojka. Tako sam i rešila da u skladu sa tim impulsom koji imam radim svoju Juliju. Probala sam da joj dam univerzalnost, jedinstvo i starosti i mladosti i umora i poletnosti, i lepote i ružnoće. Na tragu toga pokušavam da gradim svoj lik. Čovek kada prestane da kontroliše svoja osećanja i ljubav, pa i mržnju, više nije čovek. Mislim da je ova tema danas važnija nego bilo koja druga – dodaje Jovana Gavrilović.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 10.04.2015.
