Izvor: Blic, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrak film
Mrak film
Ne znam ko je u pravu u vezi sa štrajkom zaposlenih 'Beograd filma'. Dok nisu počeli štrajk, nisam ni slutio da ta, nekad značajna, firma uopšte postoji. Ono što jesam znao pripada opštem mestu ovdašnje bioskopske kulture: to, naime, više ne postoji.
Klincima koji skidaju sa interneta filmove, jednako kao i onima koji neće da se maknu od svojih plazma-ekrana i lcd-monitora, ma koliko im veliki promeri bili - ne vredi govoriti: ako ne znaju da je najlepši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izlazak uvek (bio) odlazak u bioskop sa dragom osobom (ili onom koje to tek ima postati), nikad neće razumeti u čemu se sastoji suština ideje filma.
Ja, recimo, stanujem na Vračaru, a u bioskop idem na Banovo brdo. Tamo je bioskop odličan. Nije mi teško da pređem pola grada zbog zadovoljstva, kao što mi ne bi bio problem ni da odem u Boleč, ako tamo ima dobra kafana. A ima.
Godine piraterije, buljenja u loše
vhs-kopije, u sve one razmrljane boje poput francuskih impresionista, rđav uticaj lokalnih televizija koje su besomučno krale filmove – setimo se samo 'Šindlerove liste' na nekoj beogradskoj, u međuvremenu sasvim propaloj televiziji, prikazane u noći dodele Oskara! – sve je to ostavilo traga koji nije stvar poštovanja autorskih prava i pravnih regula. Reč je o uništenju jednog segmenta kulture. Kada uništite bioskopsku kulturu, vi ste uništili i domaći film. Kao što se možemo uveriti u poslednje vreme.
Ne znam ko će kupiti gradskog prikazivača. Znam samo da nas ima koji još nismo prežalili ni pretvorbu 'Drine' u tržni centar. A bliži se mogućnost da se ista stvar dogodi i, recimo, 'Kozari'.
A zaposleni u 'Beograd filmu'?
Oni su se kasno setili.
Neubedljivi 'neo-noar'
'Crna Dalija' reditelja Brajana De Palme
Oni koji su poslednjih dvadesetak godina ispustili iz vida nekadašnjeg Hičkokovog trabanta Brajana De Palmu, prerano su se obradovali. 'Crna Dalija' (god. proizvodnje: 2006. trajanje: 121 min.), rađena po romanu Džejmsa Elroja koga tuče glas da su mu dela kao stvorena za filmski 'neo-noar', je na žalost pokazala nešto drugo: da je De Palma već poduže na silaznoj putanji. Pre devet godina Kertis Henson je po Elrojevom romanu načinio uzbudljiv neo-noar 'Poverljivo iz El-Eja', jedan od najcenjenijih u devedesetim. 'Crna Dalija' u sižejnoj osnovi i žanrovskim oznakama ima sve što i 'Poverljivo': grad greha, policiju ogrezlu u korupciji i spremnoj na sve vrste nasilja, gangstersku organizaciju koja ubija gde stigne, glamurozni grad Los Anđeles uronjen u dekadenciju i skorojevićevsku treš-razmetljivost.
Ono što nedostaje je presudnije: koherentna i logična radnja, stilska suptilnost rediteljskih zahvata, odnos između prvog i drugog plana. Ubistvo lepe devojke koja je nađena raskomadana, ali sa cvetom u kosi, zbog kojeg je u tabloidima dobila nadimak 'Crna Dalija', povod je da se 1947. pokrene žestoka istraga. Dva bezbojna policajca (Aron Ekhart i Džoš Hartnet), lepa plavuša sa aluzijom na imidž Lane Tarner (Skarlet Johanson), još jedna lepotica sa lezbijskom naklonošću (Oskarovka Hilari Svenk iz 'Devojke od milion dolara', neubedljiva kao nikad dosad, ne svojom krivicom). I mnogo narativnih rukavaca od kojih svaki ima važenje kao glavni tok radnje koji jedva da postoji. Odavno nismo videli tako u dramaturškom smislu nefokusiran film, uprkos majstorskoj fotografiji Vilmoša Žigmonta, koja pliva kao riba na suvom u filmu bez prave noar-atmosfere.
Završnica filma deluje zbrzano, sa retoričkim objašnjenjem šta se zapravo zbilo, kao da se nekom smučilo da stilski zaokruži priču do kraja. Beverli Hils je snimljen u bugarskoj Sofiji, i valjda stoga deluje kao dobro postavljena kulisa, sa kostimima koji mirišu na Armani krojačnice. Veri šik!
|
