Izvor: Blic, 04.Jun.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Beograd da dobije ovakav peščki most?
Dva izuzetna umetnika, Ričard Dikon (Velika Britanija) i Mrđan Bajić (Srbija), razvila su projekat „Most na Kalemegdanu“. Zamišljen kao pešačka pasarela nad prometnim saobraćajnicama, most bi spojio Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan sa šetalištem duž Save.
Koristeći imaginaciju, pri čemu su brižljivo vodili računa o svim aspetima poduhvata i sredine kojoj je namenjen, Dikon i Bajić su zamislili pešački most koji izlazi iz tvrđave i završava se na drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kraju, tik uz Beton halu. Njihovo rešenje, Beogradsku tvrđavu funkcionalno i metaforično vraća do obale od koje je “otrgnuta”.
- Most bi spojio ono što je istorija pokidala, a to je spajanje, činilo nam se posebno lekovito za prostor koji je potrebno premostiti. Silazeći od tvrđave ka reci, oblik se stalno transformiše usled dominantnih unutrašnjih zahteva. Unutar tvrđave i tik do nje, konstrukcija je diskretna i obnavlja nepostojeći put, a izgledom je podređena inventaru samog Kalemegdana. Od trenutka kada se most ustremi prema obali, on dobija oblik efikasne platforme kojom prelazimo preko neujednačeni pejzaž i stižemo do reke. Na samoj obali, predstavlja silaznicu, ima lift i predstavlja i znamenitost i skulpturu - objašvanja Bajić.
*Fotografije umetnika i projekta preuzete iz knjige “Richard Deacon i Mrđan Bajić: Susret. Most na Kalemegdanu: Projekat pešačkog mosta od Kalemegdanske tvrđave do obale Save, 2006/2009” (JP “Beogradska tvrđava”, 2013.)
Po složenosti, veličini i odgovornosti, za Bajića se rad na ovom projektu razlikovao od prethodnih radova, a saradnja sa Dikonom predstavlja neprocenjivo iskustvo.
- Postoji jedan važan aspekt dubinske ljudske i profesionalne razmene, bazirane na zajedničkom prepoznavanju oblikovne nužnosti, za kojom smo tragali krećući se kroz komplikovane slojeve istorijskog, sociološkog i plastičkog oblikovanja, koje je projekat zahtevao - dodaje Bajić.
Ideja je nastala 2006, kada je Dikon boravio u Beogradu kao gostujići profesor na Likovnoj akademiji.
- Tada su mi se iz „Beogradske tvrđave“ obratili za pomoć u vezi sa restauracijom Meštrovićeve skulpture na Kalemegdanu, a pitali su me i da li sam zainteresovan da predložim neku od svojih skulptura za postavku u parku. Predložio sam da mi Mrđan bude partner u tom projektu, budući da me je njegov rad zainteresovao kao i način na koji smo sarađivali na Akademiji - kaže Dikon.
Istražujući Beogradsku tvrđavu, došli su do zaključka da je park već pun spomenika a da je problem pristup tvrđavi.
- Naša prvobitna ideja je bila izgradnja jednostavnog pešačkog mosta preko ulice, uz predlog da se za mesto postavljanja skulpture koristi ravan krov železničkog tunela od armiranog betona - dodaje Dikon.
Godinu dana kasnije, putevi su im se ponovo ukrstili. Prvo u Parizu, zatim u Veneciji, gde su izlagali 2007.
- Razgovarali smo i pravili crteže raznih varijanata prvobitnog predloga. Shvatili smo da zapravo treba da kombinujemo pešački most i skulpturu - objašnjava Dikon.
Uz podršku JKP „Beogradska tvrđava“ i posebno Marine Andrić, Fondacije Henri Mur, Muzeja grada Beograda, MITarh arhitektonskog studija, Zavoda za zaštitu spomenika i mnogih drugih, Bajić i Dikon su razvili, stručnjaci kažu, “ozbiljno promišljeno rešenje” koje ne narušava ništa od ambijenta tvrađave, već unapređuje njenu vrednost i revitalizuje istorijsku komunikaciju starog gradskog jezgra sa obalom.
Naredni korak bila bi izrada glavnog projekta kojim bi se mogla „nacrtati“ i finansijska konstrukcija.
Predstavljanje na jubilarnoj smotri arhitekture
Projekat „Most na Kalemegdanu“ predstavljeni je u okviru desete Beogradske nedelje arhitekture (BINA), a osim autora, učesnici razgovara uz moderaciju Danice Jovović Prodanović bili su i Marko Popović, Branislav Mitrović i Milutin Folić.
- Predlog će sigurno biti razmatran, sagledaćemo sve njegove mogućnosti uz dodatne analize i provere kako bismo znali i finansijske mogućnosti - kaže gradski arhitekta.
