Izvor: Politika, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda smo mi Miki Maus
Novi Sad – Danas posle podne u Sterijinom pozorju biće uručena prva nagrada koju je ova teatarska institucija raspisala na konkursu za najbolji dramski domaći tekst. Pobednik ovog, prvog, konkursa je mlada, ali već vrlo poznata, dramska autorka Maja Pelević koja je pod šifrom "Nedoumica" poslala dramu pod naslovom "Možda smo mi Miki Maus". Žiri konkursa Sterijinog pozorja za originalni savremeni domaći dramski tekst, koji je bio otvoren od 3. septembra do 15. oktobra ove godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primio je i pročitao ukupno 124 dramska teksta i pre desetak dana saopštio rezultate. U najužem izboru žirija, u čijem sastavu su radili teatrolog Svetislav Jovanov, pozorišni kritičari Aleksandar Milosavljević i Darinka Nikolić, predsednik, našli su se, pored nagrađenog, sledeći naslovi: "Hyva Boy" (šifra De Korte), "Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga" (šifra Slow motion), "3,4... SAD" (šifra NF.DT.DMS.BGD), "Živela ti meni" (šifra Alarm) i "Kradljivci vozova" (šifra Lecitin).
Jednoglasnom odlukom žirija nagrada je pripala tekstu "Možda smo mi Miki Maus" Maje Pelević sa obrazloženjem da je "u pitanju tekst koji se emotivnom snagom, poetikom koja pripada postdramskoj formi i izuzetnim scenskim potencijalom, izrazito izdvaja iz kompletne ponude koja je žiriju bila na uvidu. To je tekst koji angažovano govori o čoveku u današnjem svetu, prožetom tehnologijom, a dezorijentisanom usled odsustva boga/morala, ljubavi i tolerancije"...
Nagrađeni tekst će, kako to propozicije i nalažu, biti objavljen u nekom od sledećih izdanja Sterijinog pozorja, najverovatnije već u sledećem broju časopisa "Scena", a ostali tekstovi, uz pristanak autora, takođe bi mogli biti objavljeni u istoj publikaciji.
U čitavoj priči oko ovog konkursa Sterijinog pozorja, izuzetno su zanimljive i opservacije članova žirija o primljenim i pročitanim dramskim tekstovima koji, posredno, dosta govore o našoj dramskoj produkciji. Gotovo jednoglasno su i Jovanov i Milosavljević i Nikolićeva zaključili da je pristigla produkcija – čak 124 teksta, u kvantitativnom smislu više nego zadovoljavajuća, ali da kvalitet zaslužuje znatno nižu ocenu.
Bar 70 odsto tih tekstova pisano je sumnjivim dramskim rukopisom, često na ivici pismenosti, a u dramaturškom smislu mnogo je nezrelih tekstova, rekao je Aleksandar Milosavljević. – Kada je o temama reč, imao sam utisak da je reč o tekstovima starim bar pet-šest godina, jer se odnose na period života koji smo davno prošli. Kao da deo tih ljudi nije čitao novije dramske tekstove, ni gledao novije pozorišne predstave, pa čak imam utisak da nisu čitali ni novije pozorišne časopise i da nisu uopšte išli u pozorište.
Kada je reč o preostalih tridesetak odsto tekstova, teme ratova i ratovanja kao da su pale u zaborav, kaže žiri, to više nije glavna opsesija autora koji se, ipak, okreću savremenim temama. "Ti novi rukopisi su oštro podeljeni na komedije i postdramske iskaze, ponekad dosta teško i nategnuto, ali ipak postoji okrenutost autora prema svetu dramaturgije", istakao je Milosavljević.
– Još uvek postoji opsednutost istorijom kod velikog broja autora ovih dramskih tekstova, a neki od njih se tako bave istorijom da bi takva predstava, glomazna, opterećena velikim brojem učesnika, teško mogla biti izvedena na sceni bilo kog teatra u ovoj zemlji – kaže Darinka Nikolić i naglašava da se među temama našao čak i Laza Lazarević sa svojom "Švabicom". Autori su često birali i gastarbajterske teme, odnosno teme iz života naših ljudi u svetu. Svetislav Jovanov, pak, ističe da je reč o autizmu koji, uostalom, karakteriše i naše pozorište danas, a upravnik Miroslav Radonjić podvlači napore Sterijinog pozorja da se ovaj autizam prevaziđe i edukacijom dramskih autora mlađe generacije, kroz radionice u okviru Pozorja koje su počele još prošle godine, uz podršku Društva Integral iz Ljubljane i Nove drame iz Beograda.
[objavljeno: ]
