Izvor: Glas javnosti, 12.Jun.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Montipajtonovski repovi devedesetih

Paralelno sa funkcijama koselektora Bitefa, ali i upravnika Malog pozorišta „Duško Radović“, koje već nekoliko godina veoma uspešno obavlja, jedna od naših najpriznatijih rediteljki Anja Suša pronalazi prostor i vreme da se posveti i svom osnovnom zanimanju. Ovoga puta, njen najnoviji umetnički izazov predstavlja komad Dejvida Memeta „Romansa“, koji će premijerno biti izveden u subotu 14. juna na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, a u brižljivo odabranoj glumačkoj ekipi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nalaze se Boris Komnenić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Aleksandar Alač, Nataša Marković, Srđan Dedić i Miki Damjanović.

- Od kada se bavim pozorištem, uvek sam smatrala da ono treba da komunicira sa svojom realnošću, odnosno da treba da se bavi temama koje su bliske onoj publici kojoj se obraća - kaže gospođa Suša u intervjuu za Glas javnosti. - Iako je ovo komad o američkom pravosuđu, on odlično može da komunicira i sa našom publikom. Veoma je zanimljivo da je Memet, koji je poznat po „teškim“ dramskim tekstovima, a manje po komedijama, ako izuzmemo „Čikaške perverzije“, za ovaj komad, kao stilski i žanrovski okvir, odabrao komičnu farsu. Zapravo, neću mnogo pogrešiti ako ga čak u potpunosti definišem i kao vodvilj, koji se bavi vrlo, vrlo oštrim temama sa ozbiljnim satiričnim namerama.

Ne čini li vam se da naziv „Romansa“, na prvi pogled, može čak i da zavara potencijalnog gledaoca? Jednostavno, on zvuči kao naslov iz neke latinoameričke sapunice.

- Da, to je upravo i bila namera. Premda je situiran u sudnicu i sve vreme se bavi jednim kafkijanskim bizarnim polubesmislenim sudskim procesom, u kojem na kraju i ne znamo zašto je čovek koji je optužen zaista optužen, ovaj komad podjednako ima veze sa pravosuđem, koliko i sa romansom, koja mu stoji u naslovu. Romansa je, u stvari, jedan duhoviti, ironijski obrt koji nameće sam autor dajući potpuno pogrešnu direkciju o očekivanjima od njegovog komada.

POLITIČKA KOREKTNOST

Memet je, zapravo, napisao komad o načelima političke korektnosti, ako to tako mogu da definišem, od koga poslednjih godina pati cela zapadna civilizacija i gde je sve, toga smo svedoci i u našem društvu, svedeno na formu, a ne na suštinu.

MARKANTNI POZORIŠNI FENOMENI

Ovogodišnja selekcija Bitefa, koju ste uradili zajedno sa gospodinom Jovanom Ćirilovim, fokusirana je na fenomen manipulacije pojmom tragičnog u savremenom svetu...

- Kad smo Jovan i ja odgledali određeni broj predstava, zaključili smo da je to prosto jedan trend, odnosno da postoji jedno povećano interesovanje za te neke velike tragičke fenomene, bilo klasične ili savremene, ali koji uvek, u toj nekoj finalnoj obradi, više počinju da liče na tragikomediju, nego na tragediju shvaćenu u tom nekom tradicionalnom smislu. To je prosto iznedrilo slogan ovogodišnjeg festivala "Tragikomedija, tragedija našeg vremena", međutim to uopšte ne znači da sve te predstave koje ćemo videti mogu da se svedu pod taj slogan.

Memet na inteligentan, ali i veoma duhovit način kroz pojedinačne aktere ukazuje na besmislenost sudskih procesa u čijem središtu su manijakalne karakteristike pojedinaca koji se međusobno prepiru, svađaju i vređaju. Nisu li ove verbalne karakteristike slika i prilika naše aktuelne političke scene?

- Apsolutno! Sudnica, koja bi trebalo da bude glavno mesto na kome se zastupaju i brane neke građanske vrednosti, pri čemu je poštovanje tuđeg opredeljenja i mišljenja jedna od osnovnih kultura dijaloga, zapravo postaje „bojno polje“ između različitih uverenja. Memet je na vrlo direktan način dotakao etičke, religijske, seksualne i sve moguće diskurse koji su prisutni u nekom javnom prostoru današnjice. NJegovi likovi su groteskni i zaista, na momente, podsećaju na sve figure iz našeg javnog i političkog života, ali i šire, u jednom planetarnom smislu. Kad govorim o zapadnoj civilizaciji, hoću da kažem da to zapadno, u ovoj predstavi, ne figurira kao geografski, nego kao kulturološki prostor. Likovi prisutni u sudnici, zajedno sa sudijom, koji bi, pre svega, trebalo da budu branioci nekog građanskog poretka i sistema vrednosti, zapravo su groteskne figure koje su najdublje ogrezle u gaženju tih nekih osnovnih ljudskih prava i građanskih principa.

Memetov svet iz „Romanse“ neodoljivo podseća na atmosferu iz čuvenog letećeg cirkusa Montija Pajtona. Na šta vas podseća aktuelni društveno-politički trenutak u kojem živimo?

- U ovome što ste rekli već je sadržano pola odgovora. Poslednjih dana često volim da citiram onu Marksovu tezu koja kaže da nam se u istoriji sve događa dva puta. Prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa. Nama je ovo sada drugi put i, da nije tragično i da nismo mi u središtu tih zbivanja, moglo bi da bude do izvesne mere i duhovito. Jednostavno, mi smo sada svedoci ponavljanja jednog dela novije istorije, što je posebno bizarno. Ozbiljnu tragediju smo doživeli devedesetih, a ovo su neki njeni repovi koji nam se vraćaju i udaraju nas u lice na jedan način koji je, rekla bih, pre smešno-tužan, nego tragičan.

Nastavak na Glas javnosti...

Blic: Premijera „Romanse“ u BDP