Izvor: Politika, 20.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monoopera o Ani Frank
Posthumno objavljeni dnevnik učinio je Anu Frank najpoznatijom devojčicom žrtvom nacizma. Podstaknut tim dnevničkim redovima i sudbinom jevrejske devojčice, ruski kompozitor Grigorij Frid (93) posvetio joj je operu koja se, ovih dana, prvi put postavlja u Srbiji, na sceni teatra „Madlenijanum”. Jednoj od završnih proba, u finalnim pripremama opere i dobrom radnom tempu, prisustvovala je i naša novinarska ekipa.
– Možeš da ideš u scenski šapat ali slobodno malo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glasnije. Postupci su inače u redu, to ti je mera, govori rediteljka Staša Koprivica Suzani Šuvaković Savić, Ani Frank u komadu.
– Koristi i neke klinačke fore. Ti nisi neka tamo pevačica, ti si Ana Frank, nastavlja rediteljka. „Ti si heroj nacije” – čuje se sa strane.
– Hoćeš da kažeš da nisam neka pevačica, pita Suzana Šuvaković.
– Znam, znam, ovo se može upotrebiti protiv mene na sudu, odgovara Koprivica, odobravajući povremene šale i pozitivnu atmosferu za vreme rediteljske probe posle koje sledi orkestarska.
U pauzi razgovaramo sa ovom malom i probranom ženskom ekipom.
– Zašto mi radimo Anu Frank danas? Pa zato što je ovo priča o jednom hiper brzom odrastanju kroz koje su prolazila deca u logoru, postavši preko noći ljudi. Ana Frank je stradala u koncentracionom logoru Aušvica u kojem su ostale mnoge duše. Sa druge strane, ljudi jednostavno zaboravljaju da su se tako strašne stvari dešavale, a na ulazu u Dahau piše: Onaj ko je zaboravio spreman je da to učini ponovo. I to je veoma važno, pogotovo u ovom političkom trenutku, da podsetimo neke ljude na strašna stradanja, na nasilje koje je i danas među nama, samo možda u drugom obliku – kaže Staša Koprivica.
Iako je kompozitor Frid poznat po svojim avangardnim intervencijama, rediteljka kaže da je sam tekst dovoljno „ekstreman” u svojoj formi i da mu ne treba još dodatno osmišljavanje jer može da se izgubi smisao.
– Evo primera: kada je Pikaso rekao kolegi Bifeu da mu ne valja slika jer ne zna šta je na njoj, Bife je objasnio da je u pitanju čaša po kubizmu. Pikaso je odgovorio: „Dragi moj Bife, prvo mi nacrtaj čašu iz koje mogu da popijem pa je onda razbij”. Tako i ova opera mora da se uradi detaljno, pošteno, sa svake strane, da bi se tek onda išlo u finese. Uprkos modernosti koju ovo delo ima, hteli smo da naglasimo emocionalnu povezanost, a ona se postiže jednom vrstom realistične igre u okviru tih avangardnih okvira.
Ulogu soliste na čijim plećima je cela opera, za Suzanu Šuvaković Savić je povod da kroz šalu jadikuje „nemam drvo na koje mogu da se oslonim”, ali kaže da je već radila moderne opere i posle standardnih uloga ova dođe kao osveženje. Može da se igra, luta, mašta i kreira. Iako podržava mir i ljubav, smatra da je umetnik tu da podseti na stradanje koje je doživela malena Ana Frank, ali i hiljade sličnih njoj.
O slojevitoj Fridovoj muzici reč-dve i od dirigenta Vesne Šouc:
– Fridova partitura predstavlja muzički ekspresionizam u svom najlepšem ruhu. Pred nama je visoko kvalitetno muzičko delo, sa ekstremnim pevačkim zahtevima kojima je Suzana Šuvaković Savić izvanredno odgovorila. Kada ih spojimo sa zahtevnim orkestarskim materijalom, dobijamo operu koju smo savladavali korak po korak, kaže dirigent, otkrivši nam i jednu malu tajnu. Naime, kada muzičari sviraju neko teško delo (kao što je ovo), na najzahtevnijim mestima u partituri crtaju lobanju ili naočare kao upozorenje na „opasnost”"
Premijera opere „Dnevnik Ane Frank” je u nedelju, 25. maja. Izvođenje je na srpskom jeziku, a titl je korišćen kako bi dočarao redove iz poznatog dnevnika. Alternaciju peva mlada Dušica Bijelić, scenograf je Tanja Marčetić, kostimograf Ružica Ristić.
M. Sretenović
[objavljeno: 21/05/2008]
