Izvor: Blic, 31.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monografija o Lazaru Trifunoviću
Drugi tom edicije „Muzejske godine” koju je objavio Narodni muzej u Beogradu posvećen je jednom od naših najuticajnijih kulturnih poslenika druge polovine XX veka i nekadašnjem upravniku Narodnog muzeja u Beogradu, Lazaru Trifunoviću (1929-1983).
Studija o Lazaru Trifunoviću, koja je pre neki dan promovisana, kroz revalorizovanje Trifunovićevog rada u oblasti istorije umetnosti, likovne kritike, muzeologije i pedagogije, predstavlja ne samo iscrpan pregled jedne opširne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profesionalne biografije već i potku kaja će nam pomoći da na isti način i rukovodeći se jednako visokim etičkim i profesionalnim kriterijumima, umetnost i baštinu doživimo, interpretiramo i sačuvamo. Ova knjiga čitaocu pruža mogućnost sagledavanja izuzetnog doprinosa intelektualca, direktora, univerzitetskog profesora i likovnog kritičara, Lazara Trifunovića.
Podsećanja radi, prof. Lazara Trifunović preminuo je od opake bolesti u pedeset petoj godini života. Bio je vrli govornik, poput Jovana Skerlića, pedagog na čija se predavanja odlazilo i po završetku studija da bi se odslušao ceo ciklus. Podržavao je mlade, preporučivao ih da postdiplomske studije nastave na evropskim univerzitetima (potpisnika ovih redova na Univerzitetu „La sapienza” u Rimu kod čuvenog Đulija Karla Argana). Od svih poslova koje je entuzijastički obavljao za najširu javnost ostao je upamćen kao obnovitelj i upravnik Narodnog muzeja. Za njegove uprave, upriličene su velike izložbe, od kojih je Van Gogova bila prvorazredni događaj za Beograd, tada prestonicu Jugoslavije. Štampa je tada brujala o remek-delima donesenim iz Muzeja Kroler - Miler (Oterlo, Holandija). Sledila je velika postavka Lepenskog vira, nemačke grafike (Direra i Altdorfera), meksičke umetnosti, blaga Kipra i Drezdena, te majstora iz Ermitaža. Umesto da bude skladište slika, skulptura, grafika i starog novca, Narodni muzej je po ugledu na svetske muzeje ove vrste, postao živ, zanimljiv. Neki još pamte ono što je kolegama govorio po povratku iz Pariza i Sarajeva gde je 1971. otvorio izložbu „Umetnost na tlu Jugoslavije”.
„Obukli su me kao kelnera u crno odelo i, postrojeni u špalir, čekamo otvaranje izložbe. Odjednom pred nas stupi, gospodstven i lep, ministar Šaban-Delmas u plavičastoj košulji, sa psihodeličnom mašnom i sve nas posrami kao balkanske seljake... Arheolozi, veseli i šarmantni i na šalu spremni kao svi terenci, nazvali su skulpturu onog ćelavog i buljavog, sa vidnim podočnjacima, mojim imenom, pa sam tako dobio svog dvojnika iz Lepenskog vira.” (Zabeležio je Miodrag Rogić u poglavlju „Zlatousti” posvećenom omiljenom profesoru, u knjizi „Tumači slike”.)
- Lazar Trifunović je posebna ličnost, čija su hrabrost, upornost, znanje i širina doprineli razvoju Narodnog muzeja - rekla je na promociji monografije direktorka te ustanove Tatjana Cvjetićanin.
Autor monografije, mr Vesna Kruljac, ovu studiju u kojoj fotografijom i rečju zapisuje Trifunovićev rad i doprinos srpskoj kulturi, napisala je očigledno sa željom da se sve ono što i danas profesorov rad čini izuzetnim i aktuelnim, a to su, između ostalog, visoki profesionalni i etički kriterijumi, posvećenost u afirmaciji vrhunskih dometa naše kulture, te spremnost na samopreispitivanje, kao svetao primer, uzor i inspiracija, sačuva za budućnost.
