Izvor: Blic, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monodrame na hartiji
Monodrame na hartiji
Kad se Radomir Putnik poduhvati nekog posla, on ga uvek uradi uzorno, promišljeno i podrobno. Na pravom mestu i u pravo vreme u izdanju Festivala monodrame i pantomime u Zemunu za vreme prošlog festivala izašla je zbirka pozorišnih i TV monodrama.
Ne samo što je jedanaest drama specifične namene skupio u jednu knjigu i time ih izdvojio kao vrednosti između bezbroj drama te vrste, nego je svaku dramu propratio prilično iscrpnom biografijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i bibliografijom autora. Takođe je naveo ko je režirao i ko tumačio monodramu.
Za mene je najdragocenije što je u svom pogovoru napravio pokušaj teoretskog razgraničenja pozorišne, radio i TV drame tražeći među njima najpre zajednički imenitelj, a potom medijske razlike. Putniku teoretičaru dobro je poslužila njegova dugogodišnja praksa u ustanovama koje su se bavile svim ovim oblicima drama i monodrama - na radiju, televiziji i u pozorištu. Smatram da ljudi od specijalizovanih iskustava imaju dužnost da ostave za sobom makar u sažetom obliku ta iskustva, što je u svoje vreme na svoj način mislio Dositej Obradović, junak radio-drame Miodraga Matickog iz ove antologije.
Karakteristično je za našu radio i TV dramu da je opsednuta biografijama znamenitih ljudi iz naroda. U ovoj antologiji, pored Matickovog Dositeja, imamo kraljicu Mariju Karađorđević iz vizure Dragane Bošković i knjaza Miloša iz vizure Milovana Vitezovića. Kuruzović pretvara u radio-dramu već amblematičnog Krajišnika Pepu Bandića, Miodrag Karadžić svog Crnogorca, a Janaćko svog popularnog Sekulu iz Pomoravlja.
Naravno, pored ovih manje-više tradicionalnih monodramskih iskaza, modernija forma monodramskog kazivanja radio i televizijskim sredstvima izašle su iz pera Davida Albaharija ('Jutro, podne, veče') uz pomoć dramatizatorke Jasmine Tešanović i Vidosava Stevanovića ('Jutarnji disk-džokej') uz adaptatora i reditelja Srboljuba Božinovića. Ove dve drame su osveženje ove za budućnost korisne Putnikove antologije.
Dobri i loši momci
Nedavna izjava Martija Ahtisarija da su 'Srbi krivi kao narod', osim što je skandalozna ne samo iz perspektive naših građana, već i iz vizure brojnih diplomata koji žive i rade u Beogradu i dobro znaju da je takav ispad nedopustiv u okvirima diplomatske komunikacije, predstavlja zapravo paradigmatičan primer teze o duhu koji je izašao iz boce i više se ne može vratiti nazad. Jer, ova izjava je, osim repliciranja već poznate logike holivudskog manihejizma, otelotvorenog u principu dobrih i loših momaka, osim opravdanog zgražanja nad fašisoidnom tezom o kolektivnoj odgovornosti, otvorila još nekoliko važnih pitanja.
Prvo se odnosi na činjenicu da je i pored nekoliko uvaženih svedoka koji su u javnost izneli podatak o tome šta je dotični izjavio, Ahtisarijeva portparolka saopštila da to nije tačno i da je sporna izjava (tendenciozno?) izvučena iz konteksta. Osporavanje navoda svedoka predstavlja samo potvrdu principa kojim se na sofisticiran način verifikuje prethodna teza prema kojoj, baš zato što smo dežurni krivci, ne možemo računati na to da ikada budemo ozbiljno shvaćeni. Drugim rečima, kakvu težinu može imati naša reč, 'reč zlih', u poređenju sa rečima onih koji su izveli pomenutu podelu na dobre i loše momke?
Drugo se odnosi na činjenicu da nije jasno da li je pomenuta izjava lični stav Ahtisarija ili, pak, predstavlja modus u kojem je međunarodna zajednica sklona da u XXI veku tretira čitave narode, na način koji je potpuno inkopatibilan sa modernom idejom demokratije. Ukoliko je ovo prvo tačno, osim izvinjenja srpskom narodu koje se zahteva od specijalnog izaslanika UN, međunarodna zajednica bi morala da povuče neki, makar i simbolični gest kojim bi se ogradila od svog službenika, ma na kako visokom položaju bio.
Konačno, kakva god bila, reakcija međunarodne zajednice, a posebno Evrope, biće najbolji pokazatelj njenog generalnog opredeljenja prema Šmitovom pojmu politike. Ukoliko izostane, daće za pravo onima koji tvrde da je Evropska unija u krizi, i time samo na korak od pitanja o smislu njenog daljeg opstanka.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
