Izvor: Blic, 13.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momče i devojče
Momče i devojče
Da bismo ušli u Evropu, moramo naučiti da govorimo evropski - govorio je Rastko Petrović, pisac, fotograf, putopisac, etnograf, diplomata... Drugi deo njegove misli, međutim, manje je poznat. Glasi: 'Naši su umetnici naučili da govore evropski, ali ne i da učestvuju u Evropi'.S ovakvim stavom, Kulturni centar Beograda startuje promovišući novu manifestaciju - Festival jednog pisca - kojom započinje revalorizaciju naše književne baštine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Reprodukovanjem izvornog materijala u printove, video-projekcije, instalacije i kompjutersku prezentaciju postignuta je prijemčiva komunikacija, što je prvi uslov da se mladoj publici približi lik i delo Rastka Petrovića. O tome kako je to izvedeno, Gordana Dobrić, jedan od koautora izložbe, kaže:
- Koncepciju postavke projektovali smo na imaginarnoj mapi sveta markirajući mesta koja su bila važna duhovna uporišta u intelektualnom sazrevanju Rastka Petrovića. Beograd je bio zavičaj pesnika. Rastko je odrastao u intelektualnoj atmosferi kuće u koju su dolazili Jaša Prodanović, Silvije Krančević, Bogdan Popović, Ivan Meštrović... Uz najstariju sestru Nadeždu Petrović. Kao šesnaestogodišnjak prošao je golgotu prelaska preko Albanije. Pariz i Sorbona bili su mu kontakti sa modernistima, Elijarom, Bretonom, Aragonom, Pikasom, Šagalom... Po povratku u Beograd, pišući kritike zadire u problem estetike suviše stvarnog i estetike tela. (Prvu je ovako definisao: 'U sobi su momče i devojče. Momče skoči kroz prozor. Devojče izađe na vrata. U sobi ostaje slovo i - kao spona umetnosti i stvarnosti...'). U Rimu započinje diplomatsku karijeru. Obilazi Evropu. Strast za putovanjem odvodi ga u Afriku. Čikago/Vašington/Njujork period je kada radi u konzulatima. Stiže do rezervata Indijanaca, do Polinezije, Kube, Meksika... Na putovanjima kolekcionira predmete primitivne umetnosti. Počinje da se bavi kratkim filmom, i američkim studentima predaje o francuskoj književnosti i putovanju u Afriku. Diplomatsku službu napušta da bi kao zreo pisac završio roman 'Dan šesti', koji prevodi na engleski, dramu 'Sabinjanke' i studiju o našim majstorima koji su radili u Italiji u 16. i 17. veku.
Budući da je Rastkovo delo bilo samo parcijalno poznato, uglavnom kroz književnost, likovnu kritiku i medij fotografije, trebalo je pretresti zaostavštinu. Traženi materijal, priređivači su pronašli u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti.
M. Marjanović Zašto je zatvoren legat
Trošna kuća koju znamo kao legat Rastka i Nadežde Petrović zapravo je legat koji je gradu ostavila njihova sestra Ljubica. Podignuta je dvadesetih godina prošlog veka. Nalazi se u Profesorskoj koloniji.
- Po prijemu legata, sedamdesetih, Narodni muzej je uradio rekonstrukciju i adaptaciju prema projektu arh. Milana Pališaškog. Ali, vlaga je ponovo probila. Slike Nadežde Petrović (ulja na kartonu), Rastkove crteže i fotografije, njihove knjige, morali smo prebaciti u naš depo. Da bismo sakupili novac za preuređenje legata, organizovali smo aukciju. Ali, za radikalan zahvat nije bilo dovoljno. Predložila sam da legat postane centar porodice Petrović, jer i njihov otac, Dimitrije, bio je kolekcionar, a ne samo predsednik Poreske uprave. I sam je crtao - učio je kod Steve Todorovića - kaže Ljubica Miljković, viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
