Izvor: B92, 15.Avg.2010, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moja inspiracija - grafiti
Pre nekoliko meseci otvorena je prva grafiti radnja u Beogradu. Razlozi za njeno otvaranje su, pre svega, profesionalni, ali i lični...
On je vlasnik grafiti shopa i više od dvanaest godina "grafiter". Ime i prezime će mu ostati u tajnosti. U grafiti zajednici je poznat kao Lortek i tako se i predstavlja. On je verovatno jedini crtač u Srbiji kome grafiti nisu hobi, već jedino zanimanje, a ovo je njegova priča.
Od trenutka kada su prvi put uzeli spej >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ruke, nacrtali svoj prvi grafit, svesni su da u tom svetu postoje bar dve strane – na jednoj su grafiteri, na drugoj- organi reda.
,,Priča grafitera je priča ulice. Dolaziš u kontakt sa različitim ljudima, treba da isteraš svoje, ali opet da ne ideš đonom. Kao što svi znamo, ima grafitera koji su agresivni i u stilu "puši ga, baba”, ali se to vrati pre ili kasnije. Na primer, crtali smo u Holandiji koja je veoma uređena po pitanju grafita. Došla je policija, rekli su nam:,,Momci, vi nemate dozvolu vlasnika da na tom mestu crtate, bojim se da imate problem”. Međutim, mi smo objasnili da nismo hteli da pravimo problem i da ćemo prekrečiti. To je veoma bitno. Da nismo tako postupili i danas bismo isplaćivali kaznu gradu Amsterdamu.”
Međutim, ni odnosi među crtačima grafita nisu ništa manje komplikovani. Postoji čitava hijerarhija grafitera, na čijem vrhu su oni koji su najdalje stigli u usavršavanju tehnike. U žargonu grafitera, najbolji crtač je – King. Ali, i dalje ostaje nesuglasica: šta je uopšte dobar grafit?
,,Postoji neka podela među crtačima na konzervativnije krugove i one koji prate svetske tokove. Opet, ja mislim da se ne može napredovati, a da nisi upućen u radove drugih grafitera. Ostaješ zaglavljen u nekom jednostavnom rešavanju. Ako deset godina izbaciješ radove čija je osnovna forma ista, a koji su samo drugačije šareni, to postaje dosadno. Za ovo je potrebna posvećenost, redovno crtanje, postavljanje radova na internetu. Dva domaća crtača imaju komentare od najvecih svetskih grafitera na sajtu Flickr. Oni su, po mom mišljenju, trenutno najbolji crtači grafita u Srbiji. ”
Kako crtamo...
,,Kada se crta grafit, to se radi celim telom. Crtanje grafita je specifično jer se radi na velikom formatu, pa, recimo, često nisi u situaciji da se odmakneš i da vidiš svoje delo. Tvoj pokret je tri koraka levo-desno i to je to. Zbog toga ja nikada ne crtam skicu za grafit. Jednostavno, potez iz zgloba i prstima šake nije isto, tako da se grafit manje-više radi na osećaj, napamet. Zato su grafiti nešto za šta su potrebne godine iskustva."
"Ako govorimo o nekom ličnom napretku grafitera, prvo se postaje neko i nešto u lokalnoj zajednici, pa onda na nekom višem nivou. Ono što ja često objašnjavam mlađim crtačima: ne može se postati vrhunski crtač preko noći, najbolji grafit se ne crta tako što se nabavi najbolji sprej i najbolja kapica.”
Za one koji nisu znali, postoji nekih sedam vrsta grafita tj. nivoa u crtanju grafita. Najosnovniji je tag, što znači potpis grafitera. Najviši stupanj je burner, grafit jarkih boja koji je toliko živ da "gori sa zida". Za ovakav grafit potrebno je bar 3-4 sata rada.
,,Kod grafita je suština doživeti karakter dela. Da li su to slova koja su obla ili imaju šiljke, pa grafit izgleda kao da ćeš na njega da se posečeš, to pokazuje senzibilitet autora. 90 % grafitera ovde crta takozvane dub-ove, tj. jednostavna slova u više boja. Znatno je teže nacrtati, na primer, peace i wildstyle grafit gde se mnogo više pažnje posvećuje kompoziciji, slova i detalji se preklapaju, često i gube. To su već složene forme.”
Zabrane i dozvole
Ispisivanje grafita se, prema "Odluci o opštem uređenju grada Beograda", tretira kao "prljanje fasade zgrade". Crtaču grafita zatečenom na licu mesta se može, prema tome, naplatiti kazna u iznosu od 2 500 dinara. Ali, Odluka o opštem uređenju grada sadrži i jednu zanimljivu odredbu po kojoj grafiter može legalno crtati na javnoj površini:
,,Članom 45a je propisano da se fasade i kalkani mogu oslikavati. Za izvođenje radova podnosi se prijava komunalnom organu s tim što za teritoriju opština: Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica potrebno je pribaviti i mišljenje gradskog organa uprave nadležnog za poslove urbanizma. U skladu sa navedenim moguće je oslikavati fasade – ispisivati grafite i sl.", kaže Nevenka Jakšić, načelnik Odeljenja za dežurni inspekcijski nadzor i hitne intervencije, u Sektoru za dežurni inspekcijski nadzor i hitne intervencije.
Grafiteri u očima društva
Ukoliko ste ikada pokušali da ”izguglate” koji podatak o grafitima, teško da ste uspeli da mimoiđete naslove poput ,,Ponovo šovinistički grafiti”, ,,U Valjevu grafiti mržnje", ,,Hir uništava fasade". Politički intonirani natpisi najpre privlače pažnju javnosti, a crtači grafita ostaju označeni kao huligani, ili u najboljem slučaju – škrabala.
,,Problem postoji kod tih navijačkih grupa, bandi koji grafite koriste za svoju ličnu promociju. Tu onda grafiti služe za međusobno prepucavanje tih grupa.To vlast može da iskoristi da to proglasi kriminalnom aktivnošću, kao što je slučaj u Americi. Fenomen grafita se ne promoviše na pravi način i nije ni čudo što se to povezuje sa huliganima.”
S obzirom da grafiteri većinom rade u uslovima ilegale, jedini način da se grafiti promovišu su festivali i jam-ovi, u okviru kojih crtači dobijaju zid za ispisivanje grafita. Međutim, grafiteri su obično nezadovoljni ovakvim akcijama. Razlozi:
,,Te manifestacije posvećene street art-u i grafitima se obično veoma loše organizuju. Na primer, dogodilo se da organizatori dovedu strance da crtaju, a da se nijednom domaćem autoru ne da šansa. Desetorica zaista dobrih domaćih autora zaslužili su bar jedan zajednički mural (ceo oslikan zid). Takođe, pre dve godine crtali smo u okviru jednog festivala na bivšoj stanici trolejbusa kod Kalemegdana. Mi smo tada zaista otišli da crtamo i da podržimo taj događaj. Ali, to je sada ruglo. Taj zid sada služi za lepljenje plakata. Nisam primetio da je komunalna inspekcija otišla tim ljudima što lepe plakate da naplati kaznu jer uništavaju umetničko delo koje je grad finansirao.”
I na kraju - grafiti shop
,,Ja se grafitima bavim preko 12 godina, posle toliko godina bio sam primoran da pronađem neko rešenje da grafiti ovde budu shvaćeni ozbiljno. Dugo je postojao problem kod nabavke materijala jer ljudi koji se bave uvozom i preprodajom sprejeva o tome ne znaju ništa, niko od njih ne crta. Farbari nisu želeli da tu konsultuju i nekog grafitera. Tako da sam u dogovoru sa nekim uvoznicima pokrenuo ovu priču sa grafiti shopom da ljudi koji žele da se ovim bave bar imaju mogućnost. ”
Drugi deo priče o grafiti radnji je više ličan.
,,Ja nisam underground crtač. Ta priča je super kada imate nekoga da vas izdržava. Ja od grafita živim, bolje reći, preživljavam. Različiti projekti, crtanje za neke firme meni su jedini izvor prihoda. Ova radnja je neka vrsta sigurnosti kad nemam posla. Pomaže mi da prezimim. Ipak, ja sam odabrao da radim ono što volim, što jeste neobično u državi gde svi gledaju kako da zarade i prežive, a umetnost je zadnja rupa na svirali.”
Lortekove radove možete pogledati ovde.
