Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj svetac iz Kalenića
Francuski kulturni centar i izdavačka kuća "Clio" iz Beograda danas u 12.30 priređuju susret sa Tanjom Velmans, jednom od najpoznatijih svetskih istoričara umetnosti vizantologa, i jednim od najboljih poznavalaca vizantijskog civilizacijskog prostora. U razgovoru, pored autorke, učestvuju Draginja Simić-Lazar, Danica Popović i Bojan Popović.
Tanja Velmans, koja je preksinoć otvorila Niški sajam knjiga, i danas putuje po Srbiji, živi u Parizu gde je stekla izvanrednu naučnu karijeru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U razgovoru za "Politiku" kaže da je najmanje petnaest puta dolazila u Srbiju, da razume srpski jezik pa čak i malkice govori, da je obilazila srpske manastire i o njihovom bogatstvu i lepoti pisala u brojnim naučnim studijama. Ipak, tek ovih dana "Clio" je objavio njenu prvu knjigu na srpskom jeziku (prevod Nataše Ikodinović) pod nazivom "Čudesna povest ikone". U njoj je autorka uspešno povezala nauku i maštu, čineći delo privlačnim ne samo za stručnjake već i za sve koji žele da upoznaju svet Vizantije i lepotu koje je njena umetnost ostavila za budućnost.
Kako ste odlučili da napišete ovu knjigu?
Istorija umetnosti u prošlosti bila je disciplina koja je imala i drugu, literarnu stranu. Ali, danas je ona postala skoro egzaktna nauka, koja se trudi da nađe dokaze za određeno mišljenje. Bez velikih osećanja. Ja, pak, kada vidim umetnička dela, pokazujem osećanja; pred delima, kao i pred pejzažima, a bila sam svuda, u celom vizantijskom svetu, na Istoku, u koptskom Egiptu, Gruziji, Jermeniji, Siriji, naravno po celom Balkanu, Italiji, u Rusiji... Dakle, videla sam mnogo prekrasnih predela, kao Sinaj na primer, koji su u meni izazivali emocije. U meni se rodila želja da sebe izrazim kao ljudsko biće pred Umetnošću. Tako sam tragala za temom, a izdavač, kao da je to znao, predložio mi je ikonu. Pomislila sam, eto prilike da se velikom broju osoba, ne samo onima koji se interesuju za umetnost, kaže koje su teološke i istorijske osnove ikone, kako je ona nastala. Tako sam sela i napisala knjigu...
Koja je uspeli melanž nauke i beletristike?
Da, jer sam istovremeno htela da čitaocu dam i precizne informacije. Zbog toga ima niz fusnota da se vidi kako to nije roman. Ali, želela sam i da to ne liči previše na priručnik. Pa mi se tako otvorila mogućnost da spojim jedno i drugo, u knjigu stanu dve estetike, i da se čitaocu kaže: Vidite, evo, umetnost je ovo, i ono, ali ikona... Ikona je posebna, i originalna u svom izrastanju iz umetnosti.
Možete li mi opisati tu magiju?
Magiju ikone? O, Vi ste baš zahtevni! Pokušaću da Vam je opišem. Na najavi svakog koncerta duhovne muzike, svake konferencije koja govori o Bogu, generalno ćete videti ikonu. Dakle, ima nečega univerzalnog u ikoni. Šta je to? I samoj sebi sam postavljala isto pitanje i mislim da ta magija, ta univerzalna strana ikone dolazi iz činjenice da su Vizantinci uspeli da pronađu estetiku koja će biti u stanju da, održavajući ljudsko, savlada apsolut. Pitaćete me odmah kako im je to pošlo za rukom. Hm, mnogo toga su uradili: dematerijalizovali su crte lica, nos, usta vrlo su fini, istančani, crtanjem na zlatnom fonu, simbolu božanskog, nebeske svetlosti, ukinuli su prostor. I tako su, preko ljudskih crta, transcendencijom predstavili svet apsoluta, nadljudskog.
Ali, i pored toga, zapadni svet zaboravio je Vizantiju?
Odgovoriću Vam primerom: ako biste nekog Francuza zamolili da Vam kaže nešto o Egiptu, dugo bi vam mogao pričati o toj temi, jer je o njoj učio u školi. Ali, o Vizantiji, ne bi ništa znao. Zato što je obrazovanje u Francuskoj vrlo dugo bilo u rukama Katoličke crkve koja gaji animozitet u odnosu na Vizantiju i na pravoslavlje. U Francuskoj se i u medijima vrlo retko govori o Vizantiji, čak se dešava da, recimo, vizantijskim mozaicima u crkvama na Siciliji govori kao o umetnosti Sicilije, o sicilijanskoj umetnosti, o mozaicima Konstantinopolja... A zašto? Zato što ne postoji osnovno znanje iz škole. Ali, zato o Egiptu... nema stvari o kojoj vam ne bi pričali...
Da li više volite ikonu od freske?
Ne volim. Oh, dobro, govorili smo o poznavanju Vizantije u Francuskoj, odnosno, generalno gledano u celoj Evropi. Ikona je tu izuzetak. O Vizantiji se nema pojma, ali se o ikoni zna; ona se voli, i poznajem ljude, sasvim obične u životu, koji odlaze u atelje da bi učili o ikonama. Ona je osvojila i tržište, ima svoje mesto rezervisano na njemu, svi znaju šta je ikona, pa ako dobro pogledate i po uglovima u svim katoličkim crkvama naći ćete ikone. Uglavnom Bogorodicu Vladimirsku. Dakle, ikona je izuzetak u onome o čemu sam malopre govorila, i verovatno je zbog toga moj izdavač dao takav predlog.
Kako čovek prošlosti, a kako današnji čovek gleda ikonu?
Razlika, naravno, postoji, i zavisi da li je čovek današnjice vernik ili nije. Kada nije vernik, a to nije većina ljudi, on ne veruje ali oseća da tu ima nešto. U tom času ikona ispunjava prazninu koju on ima u sebi. To je sve, ali je mnogo. Ako je, pak, vernik on je vrlo blizak jednom Vizantincu koji posmatra ikonu. Naravno, današnji vernik ne veruje da se ona može sama od sebe pokrenuti, premestiti, ili plakati, ali zna da ona jeste izraz nečega što je nadmoćno, što je iznad.
Dobro poznajete freske i ikone manastira Srbije?
Znam ih napamet.
Šta o njima mislite?
Jedna knjiga o umetnosti koju sam napisala i koja je prevedena na niz jezika, uključujući i ruski, što mi posebno laska, zove se "Zračenje Vizantije". U njoj se govori o svim periodima Vizantije, pre svega o freskama. Malo i o ikonama, ali uglavnom o freskama u celom vizantijskom svetu, od koptskog Egipta do Italije. Ali, najveći deo knjige govori o srpskim freskama. Zašto? Zato što su vizantijske crkve iz 16, 17, 18. veka malobrojne, baš kao i one iz 11. stoleća. Ali, u periodu Paleologa, 13-15. veka, one se umnožavaju, u njima ima mnogo fresaka. I ne samo to. To je vreme kada je teologija produbljenija, a ta dubina se najbolje može videti u manastirima Srbije.
Koju ikonu Vi najviše volite?
Uh, ne znam, ne bi bilo pošteno kada bih Vam rekla koju najviše volim. Ne mogu da Vam kažem jer je u mom duhu to jedna celina. Ali, tu i tamo ima glava koje mnogo volim. Recimo, kod kuće imam fotografiju, veliku fotografiju u boji jednog sveca iz crkve manastira Kalenić. Ono što je posebno jeste to što taj svetac ima izraz nostalgije, izraz melanholije, što je veoma retko pošto svetac, u principu, mora da bude spokojan jer on poznaje Boga. Ali, ovaj svetac ima melanholični izraz. I uz to, veoma je lep.
-----------------------------------------------------------
Rubljov kao kruna
Knjigu završavate pričom, bajkom o Andreju Rubljovu? Zašto?
Zato što o toj ikoni Sv. Trojice Rubljova, o kojoj govorim u knjizi, mnogo ljudi zna, ali i pored toga što je poznaju, oni je ne shvataju dobro. I činilo mi se da bi ta priča mogla biti kao kruna, poput završnog akorda u jednoj simfoniji.
A jeste li gledali film "Andrej Rubljov" Tarkovskog?
O, da, film je veličanstven, mnogo mi se dopao. Davno sam ga gledala, ali ga i danas volim. Ali, kao što je Tarkovski u svom filmu izmislio neke stvari, i ja sam izmislila u mojoj knjizi. A znate, ipak, istorijski je moguće da su se stvari desile baš tako.
Anđelka Cvijić
-----------------------------------------------------------
Tanja Velmans u Nišu
Niš - U hali "Čair" u Nišu preksinoć je otvoren 44. sajam knjiga i grafike na kojem je svoja dela izložilo sedamdesetak izdavača. Za razliku od ranijih godina, ovoga puta nema knjižara. Mnogobrojnim ljubiteljima knjige najpre se obratila francuska književnica Tanja Velmans, autor knjige "Čudesna povest ikone" koju je objavio beogradski "Clio". "Knjigu sam uvek doživljavala kao veliku šansu koja se pruža svakom biću kao nemerljiv poklon i kao čudesna avantura. Zašto avantura? Zato što kroz knjige čitalac ne prestaje da proširuje svoje horizonte poput moreplovca koji se prepušta talasima, ali za razliku od njega, čitalac ne zna unapred u kom pravcu ide. Zahvaljujući rečima, on otkriva nepoznate obale, bogati svoja znanja i krepi emocije koje ga uzdižu iznad njegove sužene svakodnevice", rekla je Tanja Velmans.
Nišku svetkovinu knjige potom je svečano otvorio Vuk Drašković koji na ovom sajmu predstavlja svoju novu knjigu "Meta".
M. M.
[objavljeno: ]
