Izvor: Politika, 22.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj posao je da stvaram
Ove godine obeležava se 250 godina od rođenja Vilijama Blejka
Svojatali su ga nadrealisti smatrajući ga frojdovcem pre Frojda, volela ga bit generacija u Americi, Haksli pisao pod njegovim uticajem..., a on u svom dobu nije bio ni toliko poznat ni priznat. Vilijam Blejk – engleski pesnik čija se 250. godišnjica od rođenja obeležava ove godine, i u čije ime se ovih dana priređuje prikladan program u Biblioteci grada Beograda. O Blejkovoj poetici, večeras u 19 časova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govori prevodilac Dragan Purešić koji nam i priča o ovoj zanimljivoj pesničkoj ličnosti.
Svojstven je po tome što je bio sam svoj izdavač, štampar i iluminator, ono što se danas zove multimedijalni umetnik. Njegove knjige bile su prava mala remek-dela, likovno-književne tvorevine rađene posebnim postupkom graviranja, tehnikom bojenog bakropisa koju je sam izmislio. Iako je ilustrovao knjige za londonske izdavače, živeo je u nemaštini jer nije uspeo da proda svoja dela koja su se suštinski razlikovala od onog na šta je publika navikla. S druge strane, niske udarce primao je i od kritike koja ocenjuje njegov rad kao delo bolesnog, ludog čoveka. Sve Blejkove ilustracije (Danteove "Božanstvene komedije", Čoserovih "Kenterberijskih priča", Knjige o Jovu...) sabrane su u Blejkovom arhivu na internet adresi www.blakearchive.org
Dragan Purešić objašnjava da je Blejk pesnik koji je u stanju da kroz kratak stih izrazi lavinu emocija...
– U "Pesmama nevinosti" fascinira spoj najjednostavnije forme i najdubljeg sadržaja. Opisano je stanje duše vezano za nedužnost i čistotu detinjstva, uz naglašene vrednosti kao što su milost, sažaljenje, ljubav. Kasnije napisane "Pesme iskustva" svedoče o onome što čoveka čeka tokom života. U obe knjige nalaze se pesme koje nose identične naslove, obrađuju iste teme ali iz drugačije vizure, dajući širu sliku i dublji uvid u životnu problematiku, kaže Purešić.
Blejk ih kasnije pripaja "Pesmama nevinosti i iskustva", sa podnaslovom "Pokazujući dva suprotna stanja ljudske duše", čime je ustanovio načelo suprotnosti. Suprotnosti se, kako je smatrao, ne isključuju, naprotiv, od njih se sastoji ljudski život.
– U veku racija, iracionalne Blejkove vizije bile su odbojne tadašnjim umovima. I, dok je sam prezirao pravila, imao je običaj da kaže "ja nisam tu da merim i vagam, moj posao je da stvaram". Neshvaćen i neprihvaćen za života Blejk je smatran, malo je reći, čudakom. Štaviše, proglašavan je za poremećenog čoveka, ali podsetiću i da je i Vordsvort često govorio da mu više prija Blejkovo ludilo nego razum jednog Bajrona. Bio je primoran da sam izdaje svoja dela u neznatnim primercima koji su danas, i zbog likovnih detalja, neprocenjive vrednosti (u celom svetu ima svega 18 izvornih primeraka "Pesama nevinosti i iskustva" koje su kasnije umnožene) – kaže Dragan Purešić.
Rođen je u radničkoj porodici, u centru Londona, od roditelja pripadnika svedenborgijanske crkve. Najpre zagrejan za učenje švedskog mistika Svedenborga, kasnije ga odbacuje, između ostalog, i zbog njegove crno-bele podele raja i pakla. Sam uvodi poetiku suprotnosti a vremenom se zalaže za njihovo venčanje, što ga čini modernim i za 20. vek kada najzad uživa ugled. "Venčanje neba i pakla", jedna je od Blejkovih tzv. proročkih knjiga, gde stvara sopstvenu mitologiju i likove koji emaniraju predstave određenih ljudskih poriva.
Kako teče dinamika objavljivanja Blejkovih stihova?
– U vreme kada vlada potpuna tišina vezana za ovog pesnika, njegovu prvu biografiju izdaje Aleksandar Gilkrist 1863, da bi Jejts objavio Blejkova Sabrana dela 1892. Prvi pomeni Blejka kod nas bili su 1904. u književnom časopisu "Delo" zahvaljujući Svetislavu Stefanoviću koji je 1928. preveo "Venčanje neba i pakla". Godine 1927. obeležena je 100-godišnjica Blejkove smrti, o čemu su u "Srpskom književnom glasniku" pisali Crnjanski i Aleksandar Vidaković. Kasnije Blejkovu poeziju prevode Ivan Goran Kovačić, Ljubomir Simović, Miodrag Pavlović, Ranka Kuić. Marko Grčić iz Zagreba prevodi celokupni pesnikov opus i zapisuje da iako mnogi u njegovom delu pronalaze protivrečene stavove, on je sklon da ih pre pripiše ograničenjima sopstvenoga uma nego Blejkovoj nedoslednosti.
Prvi prevod celokupnih "Pesama nevinosti i iskustva" na srpski (Itaka, 1998) sačinio je upravo Dragan Purešić koji priznaje da Blejkov stih ume da se diskretno ali istrajno udvara čoveku.
– Dok se prevodi Blejk, on potpuno opčini čoveka. Imaš utisak da je samo tvoj! A onda sledi posao – preneti taj vezani stih i rime, prevesti jedinstvo neba i pakla, nevinosti i iskustva – priča Purešić i objašnjava da se jednostavno mora osećati afinitet prema pesniku koji se prevodi da bi se sve njegove slike i simboli dostojno prelili u drugi jezik "više stvarnosti".
M. Sretenović
[objavljeno: 22.05.2007.]
.jpg)
