Izvor: Politika, 18.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moderna u Tršiću
U jedinstvenom ambijentu srpskog sela s kraja 19. veka mladi umetnici iz naše zemlje i gosti iz sveta stvaraju multimedijalna dela savremenog likovnog izraza
Multidisciplinarnost, povezivanje teorije i prakse i očuvanje kulturnog identiteta u doba globalizacije lajtmotivi su „Međunarodne multimedijalne likovne kolonije” koja uveliko radi u Tršiću. Skup mladih umetnika sa raznih strana sveta, koji će kroz specifične kreativne radionice razmenjivati znanja iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oblasti slikarstva, grafike, vajarstva, keramike, dizajna, tekstila, kostimografije i performansa, u organizaciji Centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice, trajaće do 26. jula.
Spoj tradicionalnog okruženja i savremenih umetničkih tendencija sasvim je u skladu sa dijalektičkim odnosom između otvorenosti i izolovanosti, promene i ustaljenosti i modernog i tradicionalnog, koji čine osnovne sadržaje delovanja umetnosti i kulture danas, kaže za „Politiku” Marko Lađušić, umetnički direktor kolonije, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
– Pilot-projekat studenata Fakulteta likovnih i primenjenih umetnosti iz Beograda, koji je realizovan pre deset godina, „kriv” je za postojanje kolonije. Tada smo shvatili da imamo uslove za alternativne projekte u kontekstu moderne umetnosti. Već od 2001. godine pravimo prvu koloniju sa petnaest naših i sedam stranih umetnika i do tada se naši susreti održavaju svake godine. Namera nam je bila i ostala da omogućimo mladim umetnicima realizaciju projekata uz autorski nastup bez mešanja u lične koncepcije. Današnje vreme je vreme otvorenosti i ne mogu da zamislim mlade ljude koji bi kopirali postojeće obrasce. Samo na ovaj način dolazi se do umetničkih virtuoznosti, čiji se autori lako snađu u bilo kakvom okruženju – objašnjava Lađušić.
Entuzijazam je, čini se, kaže on, osnovni pokretač susreta u Tršiću. Želja za razmenom mišljenja ne jenjava već deset godina i opstaje zahvaljujući volonterskom radu organizatora i vođa projekta. Vlada Srbije, kroz svoja ministarstva, pomogla je samo delimično dok je Kanadski savet, uz druge strane institucije, finansirao deo troškova kao i sam Centar za kulturu u Loznici. Međutim, iako novca ima malo može se postići mnogo, ukoliko vas vodi ideja koja vas prevazilazi. A ta ideja jeste kreacija kulturne samosvesti mladih umetnika u savremenom dobu. Interakcija, druženje i izmeštanje iz poznatog, svakodnevnog okruženja omogućuju stremljenje ka novom dok se osobeni koncept kolonije može sažeti u sledećem: umetnička intervencija u okruženju.
– Specifičnost kolonije u Tršiću jeste otvorenost za sve umetničke izraze i nemešanje u autorske koncepcije. Zanimljivo je pomenuti da nam meštani ovog kraja sami pomažu da realizujemo neke projekte koji su ovde osmišljeni i započeti. Pomenuo bih, između ostalih, performanse dr Hajke Gesler, profesora istočne kulturologije iz Berlina, i Ivane Koraksić, reditelja iz Beograda, u kojima su učestvovali i organizatori i sugrađani, zatim Vladu Franjevića iz Hrvatske, kome je pri izradi instalacije pomogao jedan od zaposlenih u Centru u Loznici. Postavljeno je nekoliko murala i skulptura u etno-parku i okolnoj šumi, što korespondira sa našim konceptom izlaska u prostor i komunikacije sa okruženjem – kaže Lađušić.
Tokom godina u koloniju su dolazili umetnici iz Kanade, Amerike, Meksika, Hondurasa, Koreje, Nemačke, Lihtenštajna ali i zemalja našeg regiona. Posebno aktivna bila je kanadska latinoamerička grupa Zoc-kolektiv, koja svoju zemlju predstavlja na raznim smotrama u svetu. Pored pomenutih dr Gesler i Franjevića, Lađušić ističe Srđana Šegana i njegove crteže velikih dimenzija, Arno Odrija, Damira Božića, Hajdi Jip i Osvalda Ramireza Kastilja, koji izlažu i u svojim zemljama ali i u Americi i Evropi. Ideja organizatora, pored sažimanja svetskih i domaćih multimedijalnih izraza i promocije decentralizovanog pristupa kulturi, jeste i svojevrsno predstavljanje savremene srpske umetničke scene van granica naše zemlje.
– Očuvanje specifičnog kulturnog identiteta u dobu globalizacije izuzetno je važno i upravo to primećujem u radovima stranih umetnika, koji su najbolje realizovani na tu temu. Sve umetnike, bez razlike, najviše interesuje upravo kulturni obrazac sredine u koju su došli. Istovremeno, naši gosti su i najbolji ambasadori naše zemlje i kolonije, jer gde god odu ističu da su druženja u Tršiću veoma važna za njihove karijere, što potvrđuju navodeći učešće u radu kolonije u svojim biografijama i na prezentacijama u svetu.
Dela koja će nastati u ovom specifičnom duhu neće ostati skrivena od očiju javnosti. Pošto organizatori već godinama imaju dobru saradnju sa galerijom Doma kulture Studentski grad u Beogradu, početkom sledeće godine posebnom izložbom biće obeleženo deset godina rada kolonije. Oni koji ovoj postavci budu posvetili pažnju neće pogrešiti.
Milica Dimitrijević
[objavljeno: 19/07/2009]
