Izvor: Blic, 23.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mocart povezuje narode
Mocart povezuje narode
Nedavno su u Beogradu, kao gosti Kamerne opere 'Madlenianum', boravili dirigent Ruben Silva i reditelj Mikloš Sinetar. Povod njihovog dolaska je priprema praizvođenja Mocartove opere 'Cosi fan tutte' na sceni 'Madlenianuma'. Ruben Silva je već poznat domaćoj publici, budući da je pripremao operu 'Tajni brak' i dirigovao na premijeri i otvaranju kamerne opere 'Madlenianum'.
Bili ste po prvi put naš gost pre tri godine. Kako je, zapravo, došlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do tog angažmana?
- Bio sam veoma iznenađen kada me je na kuću pozvao Nono Dragović, sa pitanjem da li bih došao u Jugoslaviju i dirigovao nekom operom. Obradovao sam se i odlučio da prihvatim poziv. U to vreme politička situacija u Jugoslaviji je bila veoma komplikovana. Da li ste, u tom smislu, imali neku dilemu?
- Iako je politička situacija u mnogim zemljama komplikovana, o tome gotovo i ne razmišljam. Jer i život je komplikovan, a ja volim da upoznajem nove zemlje i ljude. Ideja me je veoma obradovala, jer sam Jugoslaviju video kao nešto veoma daleko. Dok sam bio u Boliviji, stalno sam slušao o zemlji koja se zove Jugoslavija i želeo sam da saznam nešto više o vama. Sada mogu da kažem da je bilo odlično iskustvo upoznati Jugoslaviju i Beograd. Kakva su bila vaša prva iskustva nakon susreta sa našim narodom, Beogradom, zemljom?
- Živim već dugo u Poljskoj, u kojoj su ljudi nešto drugačiji. Volim Poljake, navikao sam na njih, zaista su fini. Utisak o vama je da ste veoma topao narod. Podsećate me na Latinoamerikance. Imate osoben karakter i harizmu i, što je najvažnije, nosite sa sobom toplinu. Volite igru i muziku kao i moj narod.
Kakve su vam impresije o našim umetnicima, kako ste sa njima sarađivali?
- Sećam se kada sam prvi put bio ovde. Posetio sam Narodno pozorište. Došli smo da vidimo i čujemo operu. Utisci su bili fantastični. Bilo je mnogo dobrih glasova i izvođača. Kada sam dirigovao Čimarozinim 'Tajnim brakom' organizovan je odličan kasting. Postoji razlika između pevača vašeg podneblja u odnosu na pevače u Južnoj Americi, Poljskoj ili Italiji. Negujete specifičan stil i način pevanja. Možda je to osobenost koju sa sobom nosi Balkan. Specifično na koji način?
- Pevali su na srpskom jeziku, što je veoma značajno, ali za mene teško razumljivo. Možda je i to deo te specifičnosti. Teško mi je da to definišem, jer pre svega osećam kako ljudi pevaju. Veoma je važna tradicija i način na koji se peva, na šta svakako utiče i samo podneblje. Ukoliko je reč o toplim krajevima, Južnoj Americi ili Africi, ljudi će to činiti na jedan, a u Rusiji i hladnim predelima na sasvim drugi način: teško mi je da to izrazim verbalno. Kako je protekla saradnja sa gospodinom Gordanom Dragovićem, umetničkim direktorom 'Madlenianuma', koji je režirao operu 'Tajni brak'?
- To je bilo pre tri godine, saradnja je bila fantastična. Da li ste se razumeli?
- Da, fantastično, ako mislite na jezik. Jer, on jako dobro govori poljski, kao i ja. S tim što on govori sa specifičnim akcentom. Da li je tačno da ste našem mladom dirigentu Aleksandru Spasiću saopštili kako biste voleli da u Beogradu dirigujete Mocartovom operom 'Cosi fan tutte'?
- Pričali smo o tome. I sa gospodinom Dragovićem smo govorili o daljoj saradnji i mnogim interesantnim projektima. Inače, 'Cosi fan tutte' sam radio mnogo puta. Često u Španiji, na Kanarskim ostrvima, zaista dobru produkciju na Tenerifima, u Madridu, širom Poljske... Do sada ukupno pet produkcija, ovo će biti šesta. Koje su, po vama, osobenosti ove opere?
- Za 'Cosi fan tutte' je značajno što ima dobar libreto. Muzika je komična i inteligentna. Drama i priča su dobri i interesantni, a De Ponte je bio Mocartov najpoznatiji libretista. Oni su skupa uradili najbolje opere. 'Cosi fan tutte', 'Figarovu ženidbu', kao i divan Mocartov triptih 'Don Đovani'. 'Cosi fan tutte' je jedna od najlepših i najinteligentnijih svetskih opera. T. S.
