Izvor: Danas, 24.Okt.2015, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogoznačnost poimanja stvari
Filmski kritičar, urednik Radio-televizije Srbije, autor antologijskog ciklusa televizijskih emisija "Drugi vek" i gost-urednik filmskog programa KCB-a - Nebojša Popović vodio nas je kroz svet filma na jedinstven način - uzbudljivo, jasno, sa stavom i bez mistifikacija.
Nebojša Popović je zvanično bio gost-urednik u Kulturnom centru Beograda. Ali on nije znao da bude samo gost, da samo prijatno porazgovara, zabavi domaćine i ostale goste, posluži se i ode. Došavši u prekretnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << trenutku za Dvoranu Kulturnog centra, on je u DKC sa sobom doneo sve i dao celog sebe. O filmu je takođe znao verovatno sve. Zato što ga je voleo i istinski razumeo. Neprestano i s velikim uzbuđenjem otkrivao je nove produkcije i inovativne aspekte filmske umetnosti. Upoznavao je ovdašnju publiku s novim autorima i produbljivao znanje o poznatim stvaraocima, nepogrešivo stavljajući sve u filmski, umetnički i široki društveni kontekst. Jasno, bez kompromisa, pravio je program sa samo njemu znanom merom nepristajanja i pristajanja, koju smo mi drugi ubrzo spoznavali, uvažavali i prihvatali kao svoju. Obrazovao nas je neprimetno, na isti način kako nas je uvlačio u zavodljivu i mnogoznačnu magiju filmske umetnosti. Mnogoznačnost je bila jedna od ključnih kategorija njegovog poimanja stvari. Od 2005. je svojim izborom filmova i pokretanjem brojnih festivala, pre svega evropskih kinematografija: švedskog, finskog, norveškog filma, Nordijske panorame, Španskog metra, Goethe festa, savremenog austrijskog, švajcarskog, francuskog, poljskog, portugalskog filma i mnogih drugih, kao i značajnim doprinosom Slobodnoj zoni, Festivalu autorskog filma, Beldoksu, Festu, Kratkom metru, Interakciji..., učinio da Dvorana Kulturnog centra Beograda, i ranije glasoviti DKC, zaista postane programski profilisan "bioskop dobrog filma" i respektovana članica evropske mreže umetničkih bioskopa Eurimages - Europa Cinemas. Radovala ga je radoznalost publike, čiju je postojeću ili novoprobuđenu radoznalost cenio iznad svega i koja mu je pružala pokretačku satisfakciju, obogaćujući njegovu tragalačku misiju novom energijom. Komunicirao je s televizijskim gledaocima, a, po prirodi stvari, još i više sa onima u bioskopskoj sali. Činio je to na tako lak i neposredan način, kako gotovo niko ne ume. I niko kao Nebojša nije umeo tako istinski i iskreno da voli svoje kolege i saradnike, kao i da brine o njima, istovremeno gradeći prijateljstva, uzimajući i dajući najbolje komade profesionalnosti. Bila je privilegija sarađivati sa Nebojšom Popovićem. Vesna Danilović, Kulturni centar Beograda
