Izvor: Blic, 17.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogi su hteli da ukinu Bitef
Mnogi su hteli da ukinu Bitef
Pozorišni reditelj Ljubiša Ristić, čije su predstave svojevremeno izazivale veliku pažnju domaće i svetske javnosti, poslednjih godina je uglavnom bio prisutan na političkoj sceni. Ristić je, u obimnom intervjuu za novi broj 'Blic Newsa' (iz kojeg prenosimo odlomak), prvom koji daje posle nekoliko godina ćutanja, insistirao na razgovoru o isključivo pozorišnim temama.
Šta je vašoj generaciji značio Bitef?
- Moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << generacija je odrastala na takvom Bitefu, a onda smo počeli na tom festivalu i da prikazujemo svoje predstave. Tokom 70-ih bio sam verovatno najizvođeniji autor na Bitefu. Skoro svake godine je neka moja predstava, bilo iz Ljubljane, iz Zagreba, Subotice, Splita... prikazivana na Bitefu. I to je sve trajalo dok je bila živa Mira Trailović. Poslednja moja predstava izvedena na Bitefu bila je 'Madač, komentari' 1986. godine. Posle je Jovan Ćirilov preuzeo Bitef i, mada drugačije govori po novinama, više nije zvao moje predstave. Čekajte, a zar niste dolazili i 90-ih?
- U Subotici smo, u međuvremenu, uradili sigurno sto predstava od kojih je 30 moglo biti igrano na Bitefu, ali ih niko nije pozivao. Onda je počela kompletna naša tragedija 90-ih, došlo je do blokade, sistematske i svesne kulturne izolacije našeg pozorišta, koje je tada bilo sigurno jedno od bitnijih pozorišta u Evropi. Mi smo bili ograđeni i postavilo se pitanje šta će biti sa Bitefom. U beogradskom kulturnom krugu bilo je ljudi koji su smatrali da Bitef treba da bude deo političke igre koja se vodila između onoga što je tada bila vlast i opozicije. Opoziciono raspoloženje kulturne javnosti nalagalo je izvesnom broju ljudi da započnu lobiranje i kampanju, kako bi se sve zaustavilo. Mnogi su - neću da pominjem imena jer neki više nisu živi - vršili pritisak da se Bitef ukine. Teza je bila da ovde zavlada muk i neka sve prestane. I kako se to završilo?
- Jednog dana, kod nas u Suboticu je došao Jovan Ćirilov i meni i Harisu Pašoviću rekao da on više ne može da održava Bitef, i da mora da ga ukine jer više niko iz inostranstva neće kod nas da dođe. Haris Pašović i ja, dakle nije to bio samo moj stav, rekli smo: 'Jovane, vi nemate prvo da ukinete Bitef, on ne pripada ni nekome ko ga radi jednog trenutka, ni meni, ni vama, ni bilo kome. Bitef je bio i biće i, ukoliko ga ukinete, mi ćemo napraviti Bitef bez vas'. Ponudili smo naše predstave koje su sve ionako bile internacionalne i zatim smo još nekoliko godina pomagali Bitef, čak i finansijski. Ali, važno je da smo to vreme pregurali, da su se pojavili ljudi koji su hteli da dođu u Beograd uprkos blokadi, i da Bitef danas mirno teče. Međutim, mi od tada više nismo pozivani na Bitef.
Kakav je sadašnji status KPGT i kako se danas izdržava vaše pozorište?
- Od 1977. godine, kada smo osnovali KPGT u Zagrebu, do danas uvek je isto. Mi smo se uvek finansirali izvan uhodanih tokova. U davna vremena, kada je to bilo moguće, živeli smo od prodatih karata, a u drugim vremenima smo se snalazili na druge načine... Željko Jovanović (Preneto iz 'Blic newsa')
