Izvor: Politika, 11.Sep.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladost koja boli
Film: „Varvari”, scenario i režija Ivan Ikić. Uloge: Željko Marković, Nenad Petrović Fleš, Marija Rakić, Jasna Đuričić, Mirko Vlahović... Trajanje: 87 minuta. Proizvodnja: Srbija, 2014.
Debitantski film „Varvari” beogradskog scenariste i reditelja Ivana Ikića pomalo podseća na „Klip” Maje Miloš, pomalo i na „Tilva Roš” Nikole Ležaića, što može da bude i vrlina i mana. U svakom slučaju i Ikić je „uzjahao” taj hiperrealistički talas novosrpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << filma u kojem se tematizuje način života besperspektivne omladine u osiromašenoj zemlji, njen položaj u neprogresivnom „tranzicijskom” društvu, njene frustracije, težnju za identifikacijom i njen bunt koji je i nedovoljno definisan i pogrešno kanalisan.
Ovo je i još jedan film koji govori o maloletnim huliganima, fudbalskim navijačima, kojima smisao boravka na tribinama nije sport ili sportsko viteštvo, već nasilništvo po uzoru na starije idole u društvu izgubljenih vrednosti. Ikićeva priča za glavne junake ima pripadnike navijačke grupe lokalnog mladenovačkog kluba koja sebe naziva „varvari” (u stvarnosti ne postoji u Mladenovcu), a radnja je smeštena u 2008. godinu, period samoproglašavanja nezavisnosti Kosova i protesta u Beogradu koji se završio paljenjem ambasada, razbijanjem i pljačkanjem izloga.
U ovakav vremenski okvir Ikić smešta tinejdžersku dramu o odrastanju Luke (Željko Marković), mladića na pragu punoletstva koji je rastrzan između uslovne kazne, porodičnih problema i tajne veze sa devojkom jednog od lokalnih fudbalera. Luka očajnički pokušava da pronađe svoje mesto u okruženju i po tome se razlikuje od svog najboljeg druga Fleša (Nenad Petrović Fleš) čiji je životni put već zacrtan.
Ikićev debitantski film nije bez mana, a one se naročito odnose na nedovoljno „utegnut” scenario. Više je skica nego dubinskih razrada. Nedostaje, recimo, nešto naglašenija poenta i jača motivacija likova u pojedinim situacijama (na primer, baš u trenucima odlaska na rušilačke demonstracije), ali se vrline mogu pronaći u stilskoj konzistentnosti i doslednosti i u izvanrednom radu sa neprofesionalnim glumcima, zbog čega je film mnogo dobio na autentičnosti i uverljivosti.
Ikić je iz svojih glumaca-naturščika izvukao ono najbolje i najpotrebnije filmu – moćnu ekspresiju. Imaju je i likom i stasom i performansom i Željko Marković i Nenad Petrović Fleš. Ni ostali Ikićevi odabrani „glumci” ne zaostaju mnogo, u svojim sporednim ulogama puni su i krvi i mesa. Ono malo glumačkih profesionalaca, poput Jasne Đuričić (uloga letargične majke prikovane za televizor) ili Mirka Vlahovića (mala, ali efektna uloga odbeglog oca), dali su više od onoga što se naziva dobro obavljenim glumačkim zadatkom...
Ovaj film je i efektno produkcijski „upakovan” (mladi producent Milan Stojanović je, takođe, debitant), velike zasluge imaju i direktor fotografije Miloš Jaćimović (snimao je i „Tilva Roš”), ali i montažer Dragan Petrović... Njegove vrednosti, podsećanja radi, bile su prepoznate i nagrađene (Specijalna nagrada žirija programa „Istočno od Zapada”), tokom svetske premijere na 49. Festivalu Karlove Vari...
Sve u svemu, kao celina Ikićev film „Varvari” sasvim solidno funkcioniše. Ima neku specifičnu energiju i estetiku. Ukazuje i na Ikićev talenat koji treba negovati.
Dubravka Lakić
objavljeno: 12.09.2014.
