Izvor: Blic, 08.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mjuzikl osvaja Beograđane
Nijedno pozorište ne čini zgrada, scena, perfektna tehnička opremljenost ili pliš na sedištima, već posvećenost ansambla koji je u stalnom procesu edukacije i napredovanja. U tri sezone smo postavili nove standarde izvođenja mjuzikla, zadobili naklonost publike i vratili audiciju kao legitiman način za izbor najboljih aktera naših spektakularnih predstava – kaže za „Blic nedelje" Mihailo Vukobratović, upravnik beogradskog Pozorišta na Terazijama.
U Pozorištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Terazijama nedavno je odigrana stota predstava mjuzikla „Čikago", koja je odavno bila rasprodata.
– Ljudi su prepoznali ogromnu motivaciju svih stvaralaca predstava u Pozorištu na Terazijama, da u najboljim okolnostima daju apsolutno sve od sebe. Disciplina koju zahteva izvođenje mjuzikla našim glumcima, igračima i muzičarima je postala izazov i strast što publika prepoznaje kao unikatni kvalitet, što je naša najbolja reklama.
Koliko je mjuzikl zahtevan pozorišni žanr?
– Mjuzikl je najatraktivniji, ali i najzahtevniji pozorišni žanr u kojem se koreografija, muziciranje i pevanje uklapaju u delićima sekunde. U takav ram smestili smo šekspirovsku komediju (Poljubi me Kejt"), ozbiljnu dramu („Korus lajn") i mafijaški milje („Čikago"). Ti mjuzikli su novouspostavljeni standardi Pozorišta na Terazijama jer nude koreografsku raskoš, ali i komuniciraju sa našom svakodnevicom. Navikli smo publiku na provod, ali i sofisticiranu kritiku društva u kojem živimo i nema predstave za koju možete kupiti kartu na dan izvođenja. Nekada mi je jako teško da to objasnim i najbližim prijateljima.
Kako ste došli na ideju da ozbiljan domaći dramski tekst pretvorite u mjuzikl?
– Moralna obaveza našeg pozorišta je da predstavimo mjuzikl po delu domaćeg pisca. Mi stvaramo u pozorištu koje je rekonstruisano od para poreskih obveznika i imamo obavezu da mjuziklima kakav je „Maratonci trče počasni krug" edukativno utičemo na Beograđane i njihove goste. Konkretno, u toj predstavi ima mnogo političke satire i ona direktno opisuje neke istorijske stereotipe iz kojih naše društvo godinama ne može da se iskobelja.
Mjuzikl „Čikago" naizmenično igraju dve postave. Zašto?
– Zbog kondicije glumaca i gustine igranja, jer je ta predstava postala zaštitni znak našeg pozorišta. Nju na sceni stvara ogroman broj ljudi i mi ne smemo da dozvolimo sebi luksuz da ona bude otkazana u nekom od unapred rasprodatih termina. Zato smo se osigurali sa dve postave, ali istovremeno i dali priliku većem broju ljudi da učestvuje u stvaranju tako značajne predstave za modernu istoriju našeg pozorišta. „Čikago" je, naime, mjuzikl koji je odigran u takmičarskom programu Sterijinog pozorja.
Kod nas ste promovisali audiciju kao legitiman način za odabir aktera predstave. Mnogi vam zameraju da stalni članovi ansambla Pozorišta na Terazijama „moraju" da igraju u mjuziklima...
– Članovi našeg ansambla imaju više iskustva i uigraniji su u odnosu na kolege koje se prijavljuju na naše audicije. Siguran sam da neko ko ne ume da glumi, peva i igra ni na koji način ne može da dobije ulogu u našim predstavama. Ozbiljni koreografi, reditelji i muzičari sede u komisijama za izbor aktera predstava, tako da od uspostavljenih standarda izvođenja mjuzikla nikada i ni zbog čega nećemo odustati. Organizovanjem audicija motivisali smo mlade glumce da vode računa o svojoj kondiciji i nikad ne prekidaju da se usavršavaju.
Upravo pripremate mjuzikl „Briljantin". Hoće li u njemu biti mesta za neafirmisane glumce?
– Cilj nam je da selektiramo novu ekipu mladih talentovanih ljudi koji će posle nekoliko sezona nositi repertoar Pozorišta na Terazijama. Na audiciju su nam došli studenti iz svih glumačkih škola u Srbiji. Od Novog Pazara do Novog Sada. Na uvodnim probama sam im rekao da će glavne uloge igrati najspremniji i da nas do polovine aprila očekuje bukvalno krvav rad jer smo svakom sledećom predstavom u obavezi da podižemo nivo izvođenja. Kroz dvomesečni proces edukacije izdvojiće se troje-četvoro najspremnijih, koji će ostati u našem pozorištu ne na plati, već da bi igrali. To je ciklična selekcija koja je neophodna svakom ozbiljnom pozorištu.
Koliko je mjuzikl postao svetski popularan pozorišni žanr?
– Mjuzikl osvaja Istok. Nekada je bio dominantan samo na njujorškim, londonskim i berlinskim scenama, sada je najizvođeniji pozorišni žanr u Rusiji, Češkoj, Indiji, gde god da se okrenete vidite mjuzikl. Mi moramo da istražujemo iskustva igranja mjuzikla u pozorištima u Bratislavi i Pragu jer su to okolnosti sa kojima možemo da se uporedimo.
