Izvor: Politika, 07.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mitološka zemlja: Australija

Film Baza Lurmana, sa Nikol Kidman u glavnoj ulozi, ne favorizuje interese jedne rase već podučava gledaoca da poštuje tuđu tradiciju, bez obzira na to kako mu ona delovala

Specijalno za „Politiku”

Melburn – Tu decu danas zovu „ukradene generacije”; njima je posvećena „Australija”, najskuplji film u istoriji australijske kinematografije. U filmu igraju sve same zvezde, od Nikol Kidman i Hjua Džekmena do crnoputog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dejvida Gulpilila, kao i lice koje ne silazi sa domaćih ekrana – Dejvid Venam. Centralni lik je, međutim, jedan jedanaestogodišnji dečak obojene puti. To je njegova priča.

U filmu, koji je krajem prošle godine premijerno prikazan u Australiji, dečak se zove Nola i kovrdže mu padaju do ramena. Za sebe kaže: „Ja imam magičnu moć”. U stvarnosti, dečakovo ime je Brendon Volters i po sugestivnosti interpretacije nadmašuje glumačke velikane kako to, valjda, umeju samo deca. Ubedljivost ovog lika je od suštinskog značaja, jer Australija prikazana na filmu je viđena iz njegovog ugla. To je priča o neiscrpnom potencijalu jedne zemlje, o njenoj plodnosti i sposobnosti da se obnavlja „iz pepela”. Priča je mitska, ali se u njoj mit prepliće sa istorijom, pa je tako i lik boginje plodnosti žena plemićkog porekla (Nikol Kidman), idealizovan doseljenik iz „otadžbine”, lepotica, „nalik na kišu”, kako to negde na početku filma kaže Nola.

Replika, koje gledaocu pomažu da protumači film, nema mnogo, samo onoliko koliko se da očekivati od jedne priče koja za temu ima istorijske činjenice, a prirodu u svim njenim suprotnostima za svoj ambijent. Kultura Aboridžina je i u stvarnosti neraskidivo vezana za mesto prebivališta, za lokalitet. Odvojiti ih od te zemlje značilo je oduzeti im „priču”, istoriju, identitet. Svoja predanja oni odvajkada nazivaju „vreme snova” i tu zapisuju sve što je važno za fizički i duhovni opstanak svakog plemena. Plavokosa žena koja dolazi na farmu „Tamo daleko”, na teritoriji koja je nekada samo njima pripadala, tek treba da spozna moć te iskonske zemlje. Za to joj je potrebna pomoć muškarca, a on, arhetipski junak bez imena, zvan samo Gonič stoke, ima i fizičke i psihičke osobine heroja, zaštitnika, boga u ljudskom obličju (Hju Džekmen).

Mada slika jedno vreme u herojskom duhu, onako kako je to radila većina umetnika na početku postkolonijalne epohe, a ponajviše tvorci kaubojskih filmova, „Australija” ne favorizuje interese jedne rase već podučava gledaoca da poštuje tuđu tradiciju, bez obzira na to kako mu ona delovala. Priča može da se učini didaktičnom, kao puka romantika, no autor ideje za film i njegov reditelj Baz Lurman je za rad na scenariju angažovao trojicu velikana: Stjuarta Bitija, dramskog pisca Ronalda Harvuda, i višestruko nagrađivanog australijskog romanopisca Ričarda Flenagana. Njih četvorica su spojila vekovnu usmenu tradiciju Aboridžina i herojske mitove naroda evropskog porekla, prošlost i sadašnjost, vezujući se za arhetipske teme pustinje, koja je prehranila Jevreje na putu za Obećanu zemlju, i Apokalipse, posle koje se rađa novi, bolji svet.

Poprište završne bitke je Darvin, luka na severnoj obali kontinenta koju su 1943. sravnili sa zemljom japanski bombarderi, ali akteri zavađeni oko monopola na tržištu stoke su domaći žitelji. Sukob ostaje, jer motiv za razdor je ne toliko interes pojedinaca, koliko različiti pogledi na svet. Jedan vidi samo neposrednu korist, drugi gleda u budućnost, jedan non-stop uzima, drugi istovremeno uzima i daje. Što je još važnije, jedan je isključiv, drugi se zalaže za koegzistenciju sa ljudima kojima je zemlja prvobitno pripadala. A na njih su beli doseljenici sve donedavno gledali kao na rasu koja izumire.

U godinama posle Prvog svetskog rata pa sve do 1978. godine australijske vlasti su, čak silom, odvajale od majki decu mešane krvi i slale ih u montažna naselja pod nadzorom hrišćanskih misionara kako bi u toj deci zatrli sve tragove kulture njihovih tamnoputih praotaca i obučili ih za rad u domovima belih gospodara. Ta mračna strana kolonijalne psihe samo je zao duh u filmu koji ima sve elemente herojskog mita. Za to su zaslužni koliko priča o borbi za opstanak, toliko i predeli na severu Australije gde se sušom izbrazdana prostranstva namah preobražavaju, kao pod dejstvom kakve magične sile, u katkad spektakularnu, katkad bajkovitu lepotu stvorenu ljudskom rukom.

Mesta na kojima su od podzemne vode nastala jezerca, Australijanci nazivaju „bilabong”. U jednom takvom bilabongu, nadomak farme „Tamo daleko”, i počinje film u koji je Lurman utrošio 240 miliona dolara. Pun napetosti, ali i toplih emocija, humora i prenosnog značenja, on podseća gledaoca da na predanju ostaje svet.

Jasna Novaković

----------------------------------------------------

Večeras premijera u Beogradu

Avanturistički ep „Australija” Baza Lurmana, s Nikol Kidman i Hjuom Džekmenom u glavnim ulogama, u distribuciji kuće Tuck, premijerno će večeras biti prikazan u „Sava centru” u Beogradu. Radnja filma dešava se u vreme pred Drugi svetski rat, a Nikol Kidman tumači lik britanske aristokratkinje koja odlazi na daleki kontinent da bi spasila imanje koje je nasledila. Ona mora da zatraži pomoć lokalnog farmera (Džekmen), a njihov poduhvat se pretvara u spektakularno putovanje kroz hiljade kilometara ove predivne i još neistražene zemlje.

[objavljeno: 08/01/2009]

Nastavak na Politika...