Izvor: Politika, 11.Dec.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misteriozni objekat u podne
Tajland izgleda kao mirna zemlja, ali prisustvo nasilja je intenzivno i zato verujem da će moji budući filmovi biti više politički orijentisani, kaže tajlandski reditelj, arhitekta i video-umetnik Apičatpong Verasetakul kojem je u Solunu priređena retrospektiva
Od našeg specijalnog izveštača
Solun – Čak šesnaest kratkih igranih i ekperimentalinih i šest dugometražnih igranih filmova, uz pažljivo priređenu knjigu o njegovom stvaralaštvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čini omaž program tajlandskom reditelju i video-umetniku Apičatpongu Verasetakulu (u okviru programske celine „Dani nezavisnosti”) ozbiljnim i zahtevnim festivalskim poduhvatom i jednim od najznačajnijih događaja 51. Solunskog festivala.
Ovogodišnji dobitnik „Zlatne palme” za film „Ujak Bunmi koji priziva svoje prethodne živote” (viđen je nedavno i na beogradskom Festivalu autorskog filma), koji se po stilu, fantazmagoričnoj naraciji i rediteljskom estetskom snoviđenju izdvojio od svega viđenog na Kanskom festivalu, u Solunu je održao i veoma posećenu master klasu, potrudivši se da publici na zanimljiv način otkrije malo poznati deo svog plodnog stvaralaštva i upozna je sa novim projektom nazvanim „Primitivno”, čiji je film „Ujak Bunmi” samo jedan deo.
Otkrivajući da je najveći deo detinjstva proveo u bolnicama svoje domovine u kojima su njegovi roditelji radili kao lekari, Verasetakul smatra da ga je možda upravo to odvelo u svet filma, jer je izlaz iz često nemilosrdne stvarnosti pronalazio u bioskopskim dvoranama. Iako je studirao arhitekturu, filmska umetnost je osvojila njegovo srce, a mogućnost filmskog eksperimentisanja otvorila čitav jedan novi svet u kojem je njegova introvertna ličnost pronašla sopstveni smisao.
–Moja percepcija života dovela me je do eksperimentalnog filma, gde umetnik može potpuno slobodno i besplatno da izrazi sebe. Dugo vremena sam se pitao da li bih mogao da preživim, i profesionalno i finansijski, radeći filmove na način na koji ih ja radim – kao strogo lični proces. Međutim, nisam odustajao niti pravio kompromise sa samim sobom, a srećom da oko mene postoje ljudi koji su spremni da dele moje vizije, kaže Verasetakul.
Uz projekciju inserata iz njegovog crno-belog eksperimentalnog filma „Misteriozni objekat u podne”, Verasetakul je objasnio svoj postupak dolaska do priče (putuje tajlandskim selima i skuplja utiske različitih ljudi o istovetnom događaju), dok su inserti iz njegovog igranog filma „Blaženo tvoj” koji se vrti oko teme sreće, poslužili autoru za slikovito pojašnjenje eksperimentisanja sa konceptom vremena. Inserti iz filma o ljubavi „Tropska bolest”, za koji je takođe nagrađen u Kanu, izazvali su evociranje uspomena na proces rada pod senkom ličnog gubitka (tada je preminuo njegov otac), ali i na period ozbiljne sumnje u mogućnost stvaranja karijere reditelja.
Jedan deo master klase Verasetakul je posvetio takozvanom žanru treš-filma i na primeru svog „Avantura gvozdene mace”, duhovito je publici objasnio šta za njega znači puna sloboda izražavanja, dok je pričajući o filmu „Sindromi i vek”, pravom filmskom snu u kojem se meša autorova sadašnjost i prošlost i koji ima i autobiografske aspekte, tajvanski reditelj dotakao i problem cenzure u njegovoj zemlji.
–Odbor za cenzuru u Tajlandu insistirao je da iz filma izbacim scene u kojima lekar pije alkohol dok je na dužnosti. Na sastanku sa članovima odbora čak sam bio posavetovan da se vratim u školu i naučim kako da pravim filmove! Zakon je sada promenjen, sistem vrednovanja je sada u nadležnosti Ministarstva kulture, ali pravo na cenzurisanje nije ukinuto, rekao je Verasetakul dodajući da se trenutni politički status Tajlanda odražava i na njega i na njegov način razmišljanja. „Tajland izgleda kao mirna zemlja, ali prisustvo nasilja je intenzivno. Verujem zato da će moji budući filmovi biti više politički orijentisani”, izjavio je on.
Nakon toga Apičatpong Verasetakul je radoznaloj grčkoj publici i inostranim gostima, predstavio i niz instalacija video-umetnosti i projekata koji su deo stalnih postavki muzeja širom sveta. I kroz ovakvu vrstu stvaralaštva Verasetakul kao umetnik istražuje koncepte pripovedanja, vremena, sreće, sećanja i politike i kroz iskustva sopstvene tradicije stvara most sa kulturama drugih zemalja.
– Za mene, filmsko stvaralaštvo predstavlja izvor svega onoga čiju energiju nismo pravilno koristili. U istom smislu u kojem nikada nismo istinski objasnili unutrašnje funkcionisanje uma, izjavio je proletos u intervjuu za „Politiku” Vearasetakul, otkrivajući tada i da, poput 90 odsto Tajlanđana, veruje u „transmigraciju duša između ljudi, biljaka, životinja i duhova i ima ideju o reinkarnaciji”. I u Solunu je potvrdio da je oduvek smatrao da nije svaki film za svakoga, ali ako bi zbog toga brinuo, ne bi ih ni snimao.
Dubravka Lakić
objavljeno: 12/12/2010
