Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misterija čuvenog italijanskog stvaraoca
Đokonda - jedna od ikona renesansne umetnosti, već pola milenijuma golica pažnju javnosti. Očarana njenim mističnim osmehom, većina iskreno uživa u toplom liku savršeno usklađenih boja. Manjina, pomalo egzibicionistički nastrojena, u portretu Mona Lize traži nešto čega najverovatnije nema. Najpre je lansirana teza o tome da je reč o autoportretu umetnika koji je pravi lik „maskirao“ ublažavanjem svojih crta lica, dajući mu umiljato obličje žene u najboljim godinama. Išlo se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i do tvrdnji o feminiziranom autoru, pa i do pretpostavke da je Leonardo, u stvari, bio žena.
Skrivena obličja
Najnovija nagađanja su delo tabloida sa dva kontinenta - Kurir mejla iz Brizbejna u Australiji i Sana iz Londona. Objavili su „nalaze“ čudnih likova na slikama Leonarda da Vinčija - od prikaza Boga do Darta Vejdara, negativnog junaka filmske odiseje „Rat zvezda“. Australijski list ne navodi ko su stručnjaci kojima je palo na pamet da „Mona Lizu“ posmatraju u ogledalu, jer, kako tvrde, samo tada su vidljivi ti drugi, tajni likovi koje je Da Vinči utkao na ovo i još nekoliko remek-dela. Pozvali su se na neobičan detalj iz Da Vinčijevog života. Naime, ovaj svestrani čovek je koristio ogledalo prilikom pisanja beleški, jer je tako na papiru ostajao drugima nečitak i nerazumljiv rukopis. Stručnjaci su upotrebili istu tehniku ne bi li pronašli bizarnosti na čuvenim slikama. Osim na portretu Mona Lize, lik Darta Vejdara su pronašli i na slici „Bogorodica sa Svetom Anom i Mladencem“. Tada su utvrdili da bi pomalo zastrašujući lik mogao da bude obličje Boga, kakvim ga je doživljavao Da Vinči. Istom tehnikom, ovi, po mnogima bogohulnici, na poznatoj slici Svetog Jovana Krstitelja „otkrili“su lik žene koja protivno volji - opšti sa drvetom! Takođe, na slavnoj slici „Poslednja (ili Tajna) večera“, tek uz pomoć ogledala može da se uoči prevrnuti „Sveti gral“ na sredini sofre. Novi tumači Da Vinčijeve umetnosti tvrde da Đokonda prst desne ruke upire ka tajnom liku na njenom portretu, dok na drugim Leonardovim slikama likovi zure ka mestima skrivenih odličja.
LEONARDO DA VINČI
Veliki italijanski renesansni umetnik, inovator i svestrani znalac tadašnjih nauka, Leonardo da Vinči rođen je u Toskani u selu Vinči 1452. godine. Umro je u Francuskoj, u mestu Klos Luse (zamak Luse) 1519. godine. Ostavio je trag u anatomiji, matematici, botanici, geologiji, optici, mehanici, astronomiji, hidraulici, oružarstvu, urbanistici, muzici, vajarstvu, filozofiji i slikarstvu. Nesporno je najveći um renesanse. Prvi je afirmisao tehniku slikanja „sfumato“ vidljivu na remek-delima: „Mona Liza“, „Poslednja večera“, „Bogorodica, sveta Ana i Mladenac“ i drugim. Stvaralački opus Leonarda da Vinčija je vrhunac italijanske renesanse, perioda prebogatog kulturnim napretkom, projektima, dostignućima i saznanjima. Da Vinčijevu ostavštinu za buduća pokoljenja čine slike neprolazne lepote i vrednosti i preko 6.000 zapisa, skica i crteža u kojima je objasnio ideje u mnogim oblastima stvaralaštva.
Ko je, u stvari, Mona Liza
Nemački ekspert Vijet Probst, direktor biblioteke Univerziteta Hajdelberg, tvrdi da je njegov grafolog utvrdio identitet osobe sa slavne slike Leonarda da Vinčija. Ona je Liza, druga supruga florentinskog dobrostojećeg trgovca odelima Franciska del Đokonda, sa kojim je imala petoro dece. Rođena je maja 1479. godine kao Lisa Đerardini, a preminula je u 63. godini, 15. jula 1542, četiri godine nakon muža. Poslednje dane je provela u danas ruiniranom i napuštenom konventu Sant Orsola u centralnoj Floransi, u kojem je njena mlađa ćerka Marijeta bila kaluđerica. U lokalnoj crkvi belešku o njenoj smrti je otkrio Đuzepe Palanti, koji se ovom problematikom bavio tri decenije.
Otkuda istraga po renesansnim platnima?
U potragu za identitetom Đokonde, uključio se Karlo Pedreti, cenjeni stručnjak za umetnički opus Leonarda da Vinčija, insistirajući da se hitno krene sa traženjem posmrtnih ostataka lepe dame iz srednjeg veka. „Zahvaljujući modernim tehnikama, naučnici bi mogli da odrede njen fizički aspekt, možda i njeno lice, a to bi bio veliki doprinos utvrđivanju njenog identiteta“, izjavio je Pedreti. Portret gospođe Đokondo, Da Vinči je naslikao između 1503. i 1506. godine, a danas se nalazi u pariskom Luvru. Zvaničan naziv slike je Mona Liza, a alternativni je La Đokonda.
Proučavanje stvaralaštva Leonarda da Vinčija traje decenijama, ali je neobično snažan impuls u traganju za misterioznostima u delima italijanskog slikara bila čuvena novela „Da Vinčijev kod“, američkog pisca Dena Brauna, objavljena 2004. godine. Snimljen je film istog naziva, dok je niz zaintrigiranih krenuo tragom „Da Vinčijevog koda“. Ideju je dao lik iz novele, istoričar Robert Langdon, koji je upravo na platnima italijanskog umetnika pronašao ključ za rešavanje složenog slučaja ubistva. NJegovim tragom krenuli su novi „skeneristi“ slika besmrtnog Leonarda, u nadi da će pronaći nešto zastrašujuće važno! Dok oni to ne obave, ostaju nam Luvr, mistični osmeh Mona Lize i njene zagonetne oči koje vas fiksiraju, bez obzira sa koje strane prilazili platnu zaštićenom debelim neprobojnim staklima.
