Izvor: Politika, 13.Maj.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misterija Čaplinovog štapa
Na dva podzemna nivoa, koja će biti dostupna posetiocima tokom Noći muzeja, u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici naći će se mnogobrojni predmeti iz istorije filma
Ukoliko izaberete da u Noći muzeja 18. maja svoj obilazak počnete od Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici, nećete pogrešiti. Ne samo zato što je zdanje od poda do plafona u impresivnom novom ruhu već će se na dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podzemna nivoa, koja će biti dostupna posetiocima tokom ove večeri, naći rariteti: kinetoskop s kraja 19. veka, čuveni stereoskop „carska panorama”, jedna od kamera braće Limijer, štap Čarlija Čaplina... Da biste videli ostatak zgrade, koja krije tri najmodernije bioskopske sale, biblioteku, radionice, kafe restoran i druga iznenađenja, potrebno je sačekati upotrebnu dozvolu, kojoj se u Kinoteci nadaju uskoro.
Vodič lista „Politika” bio je Radoslav Zelenović, v. d. direktora Jugoslovenske kinoteke, i to u trenutku postavljanja same izložbe. Svi eksponati do sada su čuvani u arhivu Kinoteke, desetak kilometara od centra grada, razume se u posebnim uslovima. Jer, svaki je sam za sebe posebno vredan, svaki ima specifičnu priču, svaki je deo nečega što Zelenović zove prateća filmska građa. Posebno predmeti iz istorije i predistorije filma. Prava kolekcionarska strast. Šira publika do sada nikada nije mogla da ih vidi, posebno ne u radnom stanju. Počećemo sudbinom kamere braće Limijer, koja je u vezi upravo sa našim listom.
– Primerak je iz 1896, pod rednim brojem 335. Otkupljena je u Nišu, na nju je skrenuo pažnju prvi direktor kinoteke Milenko Karanović u jednom tekstu iz 1951. objavljenom baš u „Politici”. Zaboravljen pionir filma Miroljub Stošić nasledio je kameru od svog majstora Sotira Nedeljkovića, koji ju je kupio pre ili tokom Prvog svetskog rata. Račun nemam da bih vam rekao koliko je tada plaćena. Stošić je tom kamerom snimio oslobođenje Niša 14. oktobra 1944. i taj snimak je, među mnogim drugim, sačuvan. Verovali ili ne, upravo ta kamera kao i današnja čudo tehnike radi sve – snima, razvija i emituje – priča Zelenović.
U neposrednom društvu ove kamere naći će se i kinetoskop, rani bioskop za jednog čoveka.
– Ubacite pet centi i sami gledate film trideset sekundi. Bio je to prvi uređaj koji je koristio perforiranu filmsku vrpcu sa statičkim snimcima kako bi stvorio iluziju njihovog pokreta, što je sve do pojave video tehnologije bio osnovni metod prikazivanja pokretnih slika. Prvi put osmislio ga je Tomas Edison 1888. U komercijalnu upotrebu ušao je 14. aprila 1894, kada je u Njujorku održano prvo prikazivanje uz korišćenje deset uređaja. Njegova pojava imala je značajan uticaj na dalji razvoj filmske tehnologije, velikim delom i zbog Edisonove odluke da ne odnosi patente izvan granica Amerike.
Carska panorama imaće svoju posebnu sobu – njena važnost i njene dimenzije to zahtevaju.
– Reč je o masovnom mediju popularnom krajem 19. veka, koji je omogućavao stetoskopsko gledanje slika za do 25 osoba istovremeno. Prikazivana su uglavnom egzotična mesta i predeli nedostupni običnom građaninu. Jedan obilazak serije slika prenošenih automatski u krug iza cilindra od drvenih ploča trajao je pola sata. Originalno sačuvane mašine nalaze se danas u muzejima Minhena i Velsa, u Nemačkom istorijskom muzeju u Belinu, kao i u Nojgersdorfu. Jedno društvo prijatelja radi na njenom propagiranju, dok svetom cirkulišu i nove, napravljene prema originalu.
Zasebnu celinu činiće Legat Uglješe Rajčevića, koji je svoju celokupnu privatnu kolekciju od preko 2.500 fotoaparata, od kamere opskure do polaroida, poklonio kinoteci.
Pored svega što ćete otkriti, jedno će ostati misterija – način na koji je jedan od štapova neprevaziđenog Čarlija Čaplina dospeo u Beograd. Naš sagovornik rekao je samo to da ga je u Beograd donela ćerka čuvenog glumca. Kada, kome i zašto, domaštajte sami, jer su darodavci insistirali da to ostane tajna.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 14.05.2013.
