Izvor: Politika, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misliti drugačije, ali...
Radikalno osporavanje, pogotovo ako je tu uneto mnogo gneva, ne može otvoriti neke bitno nove i drugačije horizonte
Da li novi kulturno-propagandni komplet "Beton" može da doprinese promeni kulturnog modela u Srbiji? Etnolog Bojan Jovanović kaže da spada u one koji imaju razumevanje i simpatije za kritiku naših negativnih i spornih kulturnih i društvenih pojava, jer su kritika i samokritika neophodne za očuvanje i poboljšanje duhovnog i duševnog zdravlja. Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je oštrica te kritike usmerena protiv zloupotreba nacionalnih vrednosti, onda je ona utoliko društveno poželjna i kulturno opravdana. Zato je već prvi broj "Betona", pokrenut sa ambicijom kritičkog prevrednovanja određenih dela i statusa njihovih autora u našoj kulturi, tako i uspostavljanja novih vrednosti, izazvao pažnju naše javnosti. Međutim već u startu je ispoljio slabosti u neutemeljenim, neobjektivnim i nedobronamernim tekstovima. Primer takvog pisanja je pokušaj osporavanja romana Gorana Petrovića "Opsada crkve Svetog Spasa".
Vulgarni pamflet
Neprimerenim asocijacijama u "Betonu" nije poštovana njegova umetnička autonomnost, i delo je dovedeno u vezu sa kompromitujućim političkim idejama i pojavama vremena u kojem je nastalo, da bi istom logikom i bilo diskvalifikovano, smatra Jovanović. Budući da je ovaj izuzetan roman jednog od naših najznačajnijih savremenih autora od ovog vulgarnog pamfleta uspešno brani samim postojanjem, postavlja se pitanje značenja i smisla tog napada. - Ovakvim i sličnim namerama jasno se razvija barjak nacionalnog nihilizma, koji u okolnostima kolektivnog osećanja poraza i niskog stepena samopoštovanja traži za sebe i širu podršku. Međutim, reč je o težnji da se na osnovu kritičkog odnosa prema negativnostima jednog doba, u kojem su zloupotrebljene nacionalne vrednosti, ospore i dela poput romana "Opsada crkve Svetog Spasa, nastalog u tom periodu, a koja su nesumnjivo obogatila ne samo našu, već i svetsku književnost.
Mladen Vesković, književni kritičar, kaže da nije siguran da radikalno negiranje svega prethodnog može da dovede do boljitka:
- Mislim da je neka vrsta razumnog prihvatanja jednog dela tradicije i kritike onog što nije dobro jedini uspešan put da dođemo do nečeg boljeg. Radikalno osporavanje, pogotovo ako je tu uneto mnogo gneva i ličnih frustracija, ne može otvoriti neke bitno nove i drugačije horizonte. Samo može doneti smutnju u naš nedovoljno stabilizovani kulturni sistem. Što se tiče prevrednovanja književnosti, ono je hteli mi to ili ne, već izvršeno u proteklih 20 godina i mislim da ne postoje vrednosti koje su nedodirljive. Postmoderna paradigma je poslednjih deset godina poljuljana i nema više nikakav primat, u smislu da je to nešto što je kanonizovano i što bi trebalo rušiti. Ne vidim neku posebnu ekskluzivnost u svemu tome. Ali, podržavam svaku vrstu razumne kritike koja treba da bude otklon stabilizovanoj matici, iako ona kod nas u ovom trenutku ne postoji.
Kritičko skeniranje
Aleksandar Stević, književni kritičar i asistent na Filološkom fakultetu u Beogradu, nam je rekao da nema spora da je "Beton" prilično radikalna tvorevina, ali da veruje da je to neophodno.
- Treba primetiti da je književno-ideološki kompleks koji "Beton" napada vrlo precizno odabran: Ćosić-Bećković-Koštunica-Vuksanović. Sve njih vezuje isto shvatanje države i nacije. Najvažnije je uvideti da pitanje kanona nije samo književno, i da književnost i predavanje književnosti ne stoje pod staklenim zvonom. Oblikovanje kanona je uvek i ideološko i institucionalno pitanje. Ako se ima uvidu koliko je temeljno, na primer, britanska nauka o književnosti iznova pretresala Šekspira u poslednjih četvrt veka, nema nikakvog razloga da mi to isto ne učinimo sa Njegošem. U ovoj zemlji većina još veruje da narodne pesme i "Gorski vijenac" sadrže univerzalno primenjive moralne obrasce, što je besmislica.
Članovi redakcije "Betona" su nam, kroz odgovore na pitanja o konceptu, cilju i načinu finansiranja svog lista, najviše rekli o tome šta ih je pokrenulo da se oglase i sa kojom namerom.
- Pošto smatramo da u ovoj zemlji niko ništa ne preduzima na promeni kulturnog modela, odlučili smo da ga kritički skeniramo i ukažemo na pukotine u njemu, odnosno na one tačke iz kojih je moguće drugačije formulisati kulturni koncept. Budući da ostali štampani mediji, odnosno njihove rubrike za kulturu, uglavnom prate događaje u kulturi i afirmativno ih reprezentuju, mi smo se odlučili za drugačiju strategiju. Nije, dakle, važno pratiti već je važno misliti u kulturi. A to znači imati vrlo jasan stav prema stvarima koji se zbivaju oko nas - smatra redakcija "Betona".
Kao cilj sebi su zacrtali - apsolutnu promenu kulturnog modela u Srbiji. S obzirom da su se čuli komentari da su njihovi tekstovi izrazito kritički intonirani, pitali smo ih da li predstavljaju glas jedne gnevne generacije. "Naprotiv", bio je odgovor, "To je samo jedan trezveni glas koji kaže: Fajront je, gospodo. Zatvaramo. Nego, da vidimo šta je ko imao..."
Kada je već reč o plaćanju računa, interesovalo nas je i na koji način se finansira "Beton":
- Prema jednima novac stiže iz Staljinovog SSSR-a, a po drugima iz Ruzveltove Amerike. A mi slušamo savete naše vlade, kupujemo domaće i oslanjamo se isključivo na sopstvene resurse.
B. S. - M. V. - J. N.
[objavljeno: 22.07.2006.]
