Izvor: Politika, 19.Mar.2012, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mislili su da sam „njihova”
Jedna uspešna Beograđanka u svetu igre došla je iz Madrida zbog španskog plesa, i lepog koraka, u novoj postavci opere „Karmen”, na sceni Narodnog pozorišta
Sa novim vikendom u Narodno pozorište stiže nova „Karmen”, premijera Bizeove opere u režiji Nebojše Bradića, u kojoj će se u naslovnom liku pojavljivati Jadranka Jovanović, Dragana del Monako i Aleksandra Angelov. Zasad toliko o pevačima, jer ovde je pre svega o igri reč. Na afiši „Karmen”, naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stajaće i ime Emilije Jovanović, Beograđanke iz Madrida. Balerina sa dobrom internacionalnom karijerom ovim svojim koreografskim radom prvi put se predstavlja našoj publici.
Dva glavna grada u njenoj ličnoj priči o igri su Hamburg i pomenuti Madrid, sa čijim je baletima proputovala ceo svet. Ajde, ne baš ceo – u Beogradu, rodnom gradu, recimo, nikad nije zaplesala. I zato se desilo da je ovdašnjoj publici njeno ime samo retkima poznato. Sada ga, eto, otkriva Bizeova opera, ali bez njenog prisustva na sceni, mada se govori kako će uskoro možda biti i toga.
Na svoju dugu baletsku „turneju” Emilija Jovanović krenula je pre dve decenije. Sve je počelo jednim davnim uspehom na konkursu za mlade igrače, u Italiji. Učenica beogradske baletske škole „Lujo Davičo” tamo je za svoju igru nagrađena vrednom jednogodišnjom stipendijom u uglednoj školi u Hamburgu. I tu se zavrtela jedna karijera kakva se može poželeti. Kompanije u kojima je igrala vodili su umetnici iz prve evropske koreografske lige – Džon Nojmajer i Načo Duato. Lepi projekti samo su se smenjivali, pa tako, kaže Emilija: „Zaista nikad nije bilo dovoljno vremena, ni uslova, da uradim nešto i u Beogradu. Do ovoga puta, ja čak nikad nisam uspela da ovde boravim 12 dana u nizu. Uvek u trci, u frci, pred koje nas stavlja ova umetnost”.
A igra je umetnost veoma zahtevna koja više od drugih „proždire” svoju decu. Emilija Jovanović to dobro zna i, sledeći ritam života, u jednom trenutku odlučuje se za važan korak: ubuduće će njena glavna uloga biti uloga majke. I... danas ona, i suprug – španski igrač Luis Martin, imaju dve devojčice – Maju i Violetu. Jeste to lepo, ali ne i lako igračkom bračnom paru iz kompanije koja godišnje devet meseci provodi na turnejama. U toj novoj situaciji, majka Emilija se nekoliko godina prevashodno posvetila kćerima, a roditelji su se polako povukli iz svoje poznate madridske Nacionalne plesne kompanije. Ipak, ne zauvek i sa pozornice. Emilija je danas prisutna čak na tri scene. Sa suprugom nastupa na gala koncertima, a odskora imaju i svoju malu trupu za savremenu igru, i već prvi njihov projekat doneo im je nagradu na međunarodnom festivalu u Španiji.
Posle klasike i savremenog plesa, u širokoj igračkoj lepezi Emilije Jovanović su i argentinski tango i flamenko. „U argentinskoj tango kompaniji, koju vodi veoma popularni Marselo, jedino ja nisam iz Argentine, što se često i ne zna. Čak su i ti igrači, u prvi mah, s obzirom na moje znanje španskog jezika i kako vladam tangom, pomislili da sam ja jedna od ’njihovih’. Što se flamenka tiče, mojoj dobroj prijateljici koja ga igra nije bilo teško da i mene na to nagovori”, priča nam Beograđanka, zahvalna ponajviše tom tradicionalnom španskom plesu što joj se konačno ostvaruje davna želja da uradi nešto i „kod kuće”.
– Priznajem da mi je malo žao što sam samo koreograf koji neće zaigrati pred publikom. Dugo sam sanjala sebe na beogradskoj pozornici, dedu i babu i druge drage likove, u gledalištu... Samo što oni to nikad nisu dočekali. Za mene ovaj projekat ima i važnost operskog debija. U Nemačkoj sam se oprobala u mjuziklu, čak i pevala, nadam se lepo. Ovo što radim u operi „Karmen” mali je baletski komad u predstavi, bonus za publiku, kako reče reditelj Bradić. Lepo sarađujem sa igračima, ali i sa primadonama. Neke su, dok sam bila još učenica, već slovile kao mlade operske zvezde – priseća se njihov današnji koreograf.
I još malo slika iz porodičnog života: dok je Emilija u Beogradu, Luis čuva njihove kćeri u Madridu, a uskoro će zameniti uloge. On će se, u svojstvu menadžera, zaputiti ovamo sa madridskom Nacionalnom plesnom kompanijom, čiji je prvak godinama bio, a koja će poslednjeg dana marta, u Sava centru, svečano otvoriti 9. Beogradski festival igre. Emiliji je žao što neće prisustvovati tom svečanom činu, ali se teši što barem ima nekoga ko će joj o tome pričati.
M. Šehović
objavljeno: 20.03.2012.
