Izvor: Blic, 10.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mis
Mis
Neosporno je da izbor za Mis SCG pokreće vanserijska individualna energija i da tako organizaciono, marketinški, pa čak i kreativno ozbiljan projekat nije moguće realizovati bez aktiviranja posebne vrste volje i odvažnosti. Izbor za Mis Italije, recimo, ogroman je, blistavo produciran i precizno sinhronizovan spektakl savršeno prilagođen najmoćnijem mediju – televiziji. Događaj se emituje u nastavcima, podižući tenziju do kulminativnog trenutka kad na sceni ostaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo dve devojke, od kojih će jedna postati mis. Svaki detalj je uvežban, svaka uloga pripremljena, svaka replika i pokret na svom mestu. Kod nas je, s druge strane, reč o priredbi u Centru 'Sava' koju prenosi televizija. Ta veoma bitna razlika oduzima domaćem izboru deo magije na kojoj organizatori, producenti i scenaristi toliko insistiraju.
Koreografija je, najčešće, pristojna, dogode se i pozitivni ekscesi sa kandidatkinjama koje na način lišen lošeg ukusa prikazuju i određene talente, ali je nedopustivo često - dosadno. Kako se to leči? Najpre, pravom merom pretenzija. Zatim, ozbiljno razrađenim scenarijem u kome se tačno zna kako se, zašto i gde nešto dešava. Dalje, ne samo dobrim izborom, nego i odgovarajućom pripremom voditelja. Konačno, prepoznavanjem, uspostavljanjem i kontrolom odgovarajućeg ritma i dinamike. Ako se nešto čita, čita se sa specijalno dizajniranih pločica, a ne sa papira. Voditelji ne improvizuju ali, u određenim trenucima, vešto simuliraju spontanost. I tako dalje. Bez obzira da li ovakve izbore shvatamo ozbiljno, ili ne, volja koju sam pomenuo na početku zaslužuje i besprekornost u realizaciji.
Rušitelji Gradića Pejtona
Početkom ove godine iznenada je preminuo naš poznati arhitekta i dugogodišnji profesor moderne arhitekture u Japanu, Švedskoj i Finskoj, Ranko Radović. Sa Beogradskog univerziteta nasilno je uklonjen l993. i niko mu zbog toga do danas nije uputio izvinjenje. Odmah posle njegove smrti, sa nivoa gradske uprave pojavila se 'genijalna' ideja da se ukloni čuveni Gradić Pejton na Čuburi, jedinstveni primer ikonografskog i kulturološkog očuvanja tradicionalne gradnje i kulture koja je nestala. Za svoj projekt Radović je dobio Oktobarsku nagradu Beograda i u čuvenoj enciklopediji svetske arhitekture, koju je autorski sastavio legendarni američki teoretičar Čarls Dženks, Gradić Pejton sa Čubure je jedini zastupnik srpske arhitekture u celini.
Vrlo je žalosno da rušenje Gradića i gradnju dvospratne garaže(!) na tom mestu predvodi gradski arhitekta Đorđe Bobić,koji bi pomenute činjenice morao da zna. U zemlji Srbiji, neznanje i rušilaštvo se lako praštaju, ali zato ostavljaju ponekad teške posledice. Više od sedam hiljada građana Vračara, medju njima oko 600 najistaknutijih pisaca, umetnika, novinara, sociologa i ljudi drugih profesija (svojim očima sam proverio) potpisalo je peticiju za očuvanje Gradića Pejtona, s mogućnošću njegove revitalizacije, od sredstava onih zanatlija koji ga koriste. I sada dolazi mračnohumorni šlag na torti: rušilački plan je ovih dana dopunjen idejom da se iznad garaže na dva nivoa, sagradi obdanište! Čudovišna klopka: ko je sad spreman da ima nešto protiv obdaništa i dece! E sad je trenutak da se protiv ove zloupotrebe dece pobune društvene organizacije. Mala vajda od toga. Garaža i novi projekti će biti prilika da se propere kapitalna para i da se izdvoje krupni procenti (l0 do 20 odsto). Na prvim lokalnim izborima će verovatno doći novi ljudi i naslediće nešto što se ne da popraviti. Miško i dalje vozi Srbijom!
