Izvor: Blic, 29.Jul.2012, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirjana Đurđević, književnica: Selo ozbiljno gori
U ovoj zemlji izloženi smo permanentnom nasilju nad zdravim razumom - kaže Mirjana Đurđević, poznata spisateljica koja je upravo objavila roman “Leš u fundusu” (“Laguna”). Sedam godina sam se premišljala da li da objavim knjigu, kaže Mirjana
Radnja romana “Leš u fundusu” odvija se u pozorištu, a uz detektivku Harijet junaci su glumci i njihove sujete, dileri, crni džipovi, policajci sa radnim iskustvom u oblasti kriminala i građanskog ratovanja, vremešna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravnica Knedla...
Rukopis ove knjige nastao je još 2005, pa se zagubio da bi nedavno osvanuo pred čitaocima. Šta vas je motivisalo da napišete “Leš u fundusu”?
- Neke pozorišne zadušne babe oba pola. U zimu 2004. radila sam sa rediteljkom Mirjanom Ojdanić na svom prvom pozorišnom projektu - „Hogaru Strašnom i Bezobraznom“, u pozorištu Boško Buha. Dopustila je piscu, odnosno meni, da joj sedi na probama samo pod uslovom da ćuti i ne meša se.
Pojava tajanstvene ćuteće “žene u crnom” bila je dovoljna zadušnim babama da puste trač kako je Ojdanićka i pisac i rediteljka, a da ja samo markiram kako bi ona uzela dupli honorar. Obe smo bile smrtno uvređene, toliko da je neko morao da završi u fundusu. Da bi, sticajem okolnosti, i sam rukopis zatim zaglavio u „fundusu“ mog računara sedam dugih godina, odakle je nedavno isplivao na zahtev navijača Prljave Inspektorke Harijete.
Premalo književnosti
Na pitanje na kojem je mestu književnost danas i ovde, Mirjana Đurđević odgovara:
- Kada smo bili deca terali su nas u biblioteku pričama kako u moskovskom metrou svi čitaju knjige. Dvadesetak godina kasnije, svojim sam očima videla kako i u njujorškom metrou svi čitaju knjige!? Ne sumnjam da će za koju nedelju, čim se uspostavi preko potreban red i naši sugrađani listom isukati knjige. Ko ima dobar stomak, neka obrati pažnju na njihove naslove, autore... Ukratko, na ovom svetu, u Moskvi, Beogradu, Njujorku... previše je knjiga a premalo književnosti.
Indikativan naslov?
- Ljubitelji “pravih” krimića stalno se žale što u mojim romanima detektivka Harijeta po pravilu ne uspeva da reši slučajeve pred kojima se nađe i ne prihvataju razumno opravdanje da su u Srbiji svi zločini nerešivi bez obzira što i vrapci na grani znaju “ko je ubica”. Ovaj put ponudila sam im rešenje već u naslovu i opet ništa!
Očigledno, nikakva sam “srpska Agata Kristi”, što mi, ruku na srce, nikada i nije bila želja da budem. Permanentno nasilje nad zdravim razumom kojem smo izloženi u ovoj zemlji mnogo mi je intrigantnije od smišljanja zagonetki i odgonetki pojedinačnih „malih“ zločina.
Knjiga “Leš u fundusu” snažno je obeležena duhovitošću. Duhovitost kao eskapizam ili način gledanja na stvari?
-Eskapizam bi bio da sedim i vezem goblene, makar i neke duhovite.
Ili gledam serije na televiziji, makar im se samo smejala, umesto da se češljam... Ne, selo ozbiljno gori!
Na stranicama knjige ima i “Pinka” i Deda Mraza ali i naše stvarnosti.
-To je i meni najzanimljivije. Sedam godina se premišljam da li da objavim “Leš u fundusu”, plašeći se da ga je pregazilo vreme.
A zapravo nas sve vreme gaze slike iz tog romana. Godine 2004. smo imali jedan “Pink”, sada su sve televizije pink. Ulicama Beograda se vozio jedan hamer poznate “narodne pevačice” a, evo, ovog časa su tri “anonimna” parkirana ispred kafića pored moje kuće. U romanu, detektivka nosi na nozi ogrlicu protiv buva koje je zaradila u pozorištu, danas klinke preko interneta naručuju “policijske nanogvice” da bi ličile na pomenutu pevačicu.
Moji junaci, još onda, naveliko govore o krizi, kao i na pijaci, jutros, gde mi seljanka zahvaljuje što redovno kupujem peršun kod nje “na ovu krizu”. Deda Mrazovi sve vreme prevrću po kontejnerima...
Šta u tim i takvim okolnostima da radi tzv. mali, običan čovek?
-I ja se pitam. Stalno se pitam, i privatno i u knjigama koje pišem.
Povezane vesti: Mirjana Đurđević predsednica žirija Borine nedelje
