Izvor: Večernje novosti, 26.Avg.2016, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mira Stupica, glumica 20. veka (5): Otišla na Preobraženje

Ulogu supruge ispunjavala je najbolje što je umela, svesna i pomirena da su najbolje godine života i karijere ostale za njom. Posle Cvijetinove smrti, izgubila je i ćerku jedinicu Minu KAO i svaki čovek, ja sam osim svojih uloga morala kreirati i svoju ličnost. Sebe sam među ljudima postavila tako, da budem jaka i vedra, što ne znači da nisam negde u sebi i slaba i gorka, neki put gotovo nesrećna i umorna. Samo to se nikoga ne tiče. Kad god mi se nije dalo ustati i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otići na predstavu iz bilo kog razloga, jednostavno sam sama sebi rekla: "Umij se i hajde!" Otkud mi ta snaga? Ne znam. Izgleda da sam dobro zamešana, da imam u sebi kvasac, pa da sve to najednom naraste i postane ono pravo - govorila je Mira Stupica, a samo retki su znali koliko u ovim rečima ima istine... Nekoliko godina posle smrti njene najveće ljubavi Bojana Stupice, udala se za političara Cvijetina Mijatovića (predsednika Predsedništva SFRJ) i postala prva dama Jugoslavije. - Cvijetin je bio sasvim drugačiji. Hermetički zatvoren čovek, skroman i ugodan. Znala sam da je imao mučan život. Oca su mu ubili, poginula mu je voljena žena - pričala je. - Došla sam zrela u taj brak. Sa mnogo pročitanih stranica života, tako da mi je titula prve dame u teatru koji se zove politika, bila nevažna. Kada se toga setim, uvek se blago i ironično osmehnem. Znala sam da su mi sve druge uloge bile važnije i ozbiljnije. Ulogu supruge ispunjavala je najbolje što je umela, svesna i pomirena da su najbolje godine života i karijere ostale za njom. Posle Cvijetinove smrti, izgubila je i ćerku jedinicu Minu, a onda i brata Boru Todorovića. Patnju je nosila dostojanstveno, sa "osmehom koji tugu skriva" - kao u poznatom stihu. Uostalom, njen život je i bio pesma: ponekad lirski vesela, strasna, ponekad elegična. I ditiramb i rekvijem.SUNCE I ZVEZDE - Upoznala sam sve što ljudsko srce treba da zna: poraze i uspehe, stid i bol, ljubav i gubitak, zablude i osvešćivanja i, baš zbog toga verujem da je vredno živeti, hteti i smeti, ne strahujući od onoga što te čeka. I dok god živiš, u svakom dobru i zlu, imaćeš iznad sebe sunce i zvezde, pod sobom zemlju i travu, a oko sebe ljude, ljude koji su ti licem i sudbinom slični i za koje ćeš ostati vezan neraskidivim vezama sve dok ne siđeš sa najveće scene, scene života - ovim rečima "zaklopila" je Mira Stupica svoju knjigu "Šaka soli". - Godine podnosim kako se mora, ne žalim se. Više nemam želja. Vreme čini svoje. Bilo je sreće, bilo je i priznanja. Bojan je najvažniji čovek u mom životu. Žiška koja je stvorila sve. Najvažnije mi je da se njega sećaju. Ne znam čime sam ga otvorila. Svi su oko njega leteli, ja nisam. Bilo je i lepših od mene, ali ja sam posedovala dar. Tempi passati... Četrdeset pet godina je prošlo od njegove smrti, ne mogu da verujem. Znam i zašto. Bojan je stalno sa mnom, ne samo u najlepšim godinama života - poverila se u razgovoru za "Novosti" uoči prošlogodišnjeg, 92. rođendana, potvrđujući svojim primerom istinu da se u životu, ipak, samo jednom ljubi. Kada je ubrzo potom otišla u Dom za stare, ponela je samo najdraže uspomene. Fotografije najbližih, među njima, naravno, i Bojanovu. Televizijski program više je nije interesovao, volela je još da prelista "Novosti" i damski popuši poneku cigaretu. - Ništa me ne privlači. Sve je nekako usko i stakleno. Ne izaziva čoveka. Ništa više ne očekujem. Živim od danas do sutra. Vreme čini svoje, više nego što mi svojim ljudskim životima možemo. Najčešće mi se u sećanje vraćaju neke drage slike - rekla je u jednom od naših poslednjih razgovora. Odlazak u dom prihvatila je bez unutrašnjeg protesta. "Što životu pružaš veći otpor, pritisak je sve veći" - možda je poslednje zrno mudrosti iz one njene "šake soli". Dva dana posle 93. rođendana, baš na Preobraženje, otišla je glumica dvadesetog veka. Velika, najveća, ne samo na pozorišnoj sceni... (Kraj)

Nastavak na Večernje novosti...