Izvor: S media, 07.Maj.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mira Banjac: Imam nadu u male ljude
- Sve sfere našeg života su osrednje, mrljavi smo u svemu, a ništa ne donese ništa. Sve raskućavamo, raskućili smo i ono što smo imali - kaže legenda jugoslovenskog glumišta Mira Banjac.
- A sam iz zemlje izašla, mene je zemlja školovala, vodila, iz takve sam porodice, takvog okruženja. Znam, kad naiđe nevreme i kad potuče letinu i vinograde neko bi se ubio, a seljak ćuti, ponovo preore, ponovo poseje, i veruje da će ponovo imati. I ima. To je ono fantastično >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u našem seljaku. Tu žilavost sam nasledila, pa tako i ja imam nadu u “male ljude” - uvek mislim da će baš oni ipak nešto dobro da urade - kaže u razgovoru za “Novosti” Mira Banjac, glumica koja profesionalno i lično sebe nikada nije osporila.
Ovih dana, bioskopska publika premijerno je gleda u novom filmu “Beli lavovi” Lazara Ristovskog, koji govori upravo o “malom čoveku” i njegovoj tužnoj sudbini u tranzicionoj Srbiji.
Šta bi za početak trebalo da urade “mali ljudi”?
- Da svakodnevnu politiku malo izguraju iz svojih porodica, jer je postala nasilje nad čovekom. Zašto bi svako od nas trebalo da se bavi politikom zemlje, zar ne bi trebalo politika da se bavi nama, a ne da nam gasi život i da nas zbunjuje? Ali, ovde je sve postalo agresivno i beskrupulozno. Kako otvoriš oči, kako uljučiš radio i TV, kako pogledaš novine, istog trenutka dobiješ negaciju za dan koji počinješ. Zato čovek mora da kaže sebi - dobro, danas ćemo kupiti pola kile mesa, nećemo kilo, ali ćemo biti svi na okupu, biće dovoljno za sve, i biće nam lepo.
Gde vidite temelj za neke dobre promene?
- I pored sve nevolje koja mu se događa sa svih strana, seljak i dalje ustaje u tri sata ujutro, i dalje po kiši ide i radi, i dalje ga sunce prži... Znači, temelj postoji, samo treba na to obratiti pažnju.
U čemu je onda naš problem?
- Mislim da je naš mentalitet naša nesreća - imamo radne ljude, sposobne, talentovane, intelektualce, ali nema ko da ih poveže da bi se razvijali i pokazali zato što je naš mentalitet takav. Kod nas je jeres biti uspešan, ozbiljan, misleći. Ovde je najpoželjniji čovek kojim može da se manipuliše, koji se prilagođava i ne uznemirava. Jedinka, velika, sa stavom, ostaje sama, izopštena, jer je eliminišu - samo da ne bude neko drugi bolji, samo da bude sve osrednje. Ovde osrednji vuku konce, a osrednjost je najopasnija i najgora - to je ono što daje učmalost, utabanost i nepromenljivost u življenju.
Da li bi mudri seljaci bolje vodili državu, kao što pojedinci danas smatraju?
- Mudrost se ne uči, to je ono što ti je Bog dao. Zemlja je nešto gde se ne može pokvariti - zemlja je nebo, sunce, i ono što iz zemlje izvire. Znači, podneblje daje nešto od te mudrosti. Ali, ne mislim da seljak treba da vodi državu, nego da mu je svakako mesto tamo gde se vodi država. Recimo, u parlamentu. Mi smo u našoj istoriji imali jaku seljačku stranku, a danas nemamo ni radničku. Sada u našem parlamentu imamo hiljade istih lica, istih kategorija. To su “centrale” iz kojih bi trebalo da izlazi ono što treba svakom građaninu ove države, a njih čine kabinetski službenici koji ništa ne znaju ni o zemlji, ni o seljaku, ni o radniku.
Skupo nas je koštala falsifikovana svest
Nema sile koja će nas uništiti do kraja
Film "Beli lavovi" premijerno prikazan u Sava centru
Da li većina građana Vojvodine, kao vi, smatra bogatstvom svoj multietnički ambijent, i imaju li osnova političke priče o odvajanju?
- Mislim da su ljudi u Vojvodini svesni tog bogatstva, za razliku od možda političara. Svi osećaju sigurnost jedni prema drugima, i tu blisku vezanost u svakodnevnom životu. Politika, naravno, uvek uradi svoje, ali mislim da se narod ovde ne da, i da se to ne može potrošiti.
Jesmo li zaista human narod kako često govorimo o sebi, koliko jedni druge razumemo?
- Kad se pojavi velika nevolja, vrlo smo human narod, u tome se vidi naša dobra strana - hoćemo da pomognemo u teškim stvarima, čim se malo smiri vreme, opet smo alavi, opet smo u otimačini, u podmetanju klipova, a to je opet naš mentalitet. Humani smo i onda kad nas neko prozove, inače, nemamo tu kulturu humanog odnosa.
Po čemu je sve to danas vidljivo?
- Da smo humano društvo, sa pravim sistemom vrednosti, onda bi nam danas svima bilo podjednako teško, ne bi neko umirao od gladi, a drugi divljao od bogatstva stečenog ne znamo kako. Moram priznati da se i sama osećam pomalo ponižavajuće - gledam “zvezde” izašle iz operacionih sala koje pevaju neke pesmuljke, imaju ogroman prostor u javnosti, i niču svaki dan kao pečurke. Čitava horda njih slika se u ogromnim kućama, pored svojih bazena, nameštaja, ili na Sejšelima i drugim egzotičnim destinacijama gde odmara. I onda se pitam, pa dobro, gde mi to živimo? Šta su neki ljudi poput mene radili u ovom društvu šezdeset godina? Ili, da li će i ovi sa Sejšela jednog dana možda dobiti nacionalne penzije?
(Novosti) Foto: Novosti
