Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mir strašniji od rata
Projekcijom filma "Žig ubice" Marka Mandena o britanskim vojnicima koji su mučili zarobljenike u Iraku, u dvorani Kulturnog centra Beograda večeras će biti završen Treći filmski festival "Slobodna zona".
Ovogodišnji festival odlikuju filmovi vrlo direktnih poruka i angažovanih i šokantnih tema - od mučenja zarobljenika u Iraku i Čileu, preko teškog života napuštene dece ili osoba sa hendikepom, do hapšenja novinara i aktuelne preraspodele političke, ekonomske i vojne moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svetu.
Malobrojni, ali odabrani strani gosti festivala svoju su angažovanost pokazali, pre svega, eksplikacijama tema u svojim filmovima, ali i ličnim stavovima koje su smelo iznosili u razgovoru sa publikom posle projekcija. Treću "Slobodnu zonu", sa čak 10 rasprodatih projekcija, posetilo je više od 6.000 gledalaca, što je za svaku pohvalu!
Tokom festivala prikazan je film "Budina izgubljena deca" Marka Ferkerka, potresna priča o naporima budističkog monaha da napuštene dečake preobrazi od stidljivih dečačića u mladiće pune samopouzdanja.
- Film sam počeo citatom "Umetnost je život koji se uči" što mi je bila vodilja u slikanju sveta, u kojem polovina dečje populacije odrasta u gladi i bolesti. Njima se, tako, oduzima detinjstvo, a mi na to ne reagujemo i ostajemo nemi. Budistički monah Kru Bah, nekadašnji bokser, pokušava da pomogne deci koja rastu u siromašnoj oblasti Tajlanda, poznatoj po švercu droge. Njegov način pomoći je drugačiji od uopštenog zapadnjačkog pristupa. On dečake uči da se povežu sa fizičkim svetom oko sebe, ali da mir pronađu isključivo u sebi. Smatram da je pomoć u veštini življenja, snazi ličnosti i ličnom pouzdanju mnogo značajnija od bilo kakve vrste materijalne pomoći - smatra reditelj Ferkerk, čiji je film beogradska publika primila vrlo emotivno.
U razgovoru sa gledaocima reditelj je dodao da je monaha Krua Baha snimao godinu dana u hramu, u kojem je izgradio sirotište, školu i kliniku, dakle, utočište za dečake koji ga vide kao šamana, drugog oca, trenera i, iznad svega, prijatelja.
U kratkom dokumentarnom filmu "Za četiri godine", hrvatski reditelj Nebojša Slijepčević upoznao nas je sa paralizovanim dvadeset šestogodišnjim Damirom koji se nada da će za četiri godine prohodati i postati holivudska zvezda.
- Damir je filmofil, ima veliku kolekciju filmova i dnevno gleda po tri, četiri filma. On je svestan svog hendikepa, ali ima snage da se bori. Trudi se da bude optimista jer želi da bude glumac, i da se oproba u Holivudu - istakao je reditelj Slijepčević.
U drugom hrvatskom dokumentarnom filmu "Panj pun olova" Branko Šmit odslikao je nemogućnost hrvatskog ratnog veterana, obolelog od posttraumatskog ratnog sindroma, da se uključi u današnje hrvatsko društvo.
- Pet godina sam nagovarao junaka ovog filma da snimamo. Tokom snimanja uvek je nosio jedan metak i kada bi ga naljutio govorio mi je "ovaj metak je tvoj, ide ti pravo u glavu". Međutim, iako je u ratu bio snajperista, on je dobar čovek, brižni roditelj i otac koga deca vole. Ovaj film sam snimio jer sam želeo da progovorim o problemu koji niko ne priznaje, kao i o ljudima kojima je mir strašniji od rata - istakao je reditelj Šmit.
Zbog delikatnosti teme, Šmit je realizovao film tako da gledalac ne vidi lice glavnog protagoniste, niti ga čuje, tako da je neprepoznatljiv. Reditelj je istakao da je "Panj pun olova" opominjući film jer na obe, nekada sukobljene, strane ima na hiljade ovakvih i sličnih napaćenih vojnika. U proteklih sedam godina, samo u Hrvatskoj, ubilo se oko 1700 učesnika građanskih sukoba i rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije.
[objavljeno: ]
