Izvor: Blic, 12.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miodrag Krkobabić
Miodrag Krkobabić
Salon MSU
U jednom luna parku u Bremenu, Miodrag Krkobabić je svoju pažnju usmerio na ophođenje mladih ljudi i napetost između devojaka i mladića koja vlada u prostoru spektakla, koji se može odvijati bilo gde. To je suština njegovog interaktivnog video rada 'Foreplay' nedavno predstavljenog u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Reč je o još jednom od ostvarenja sa sociološkim angažmanom koji neguje Krkobabić. Najnoviji projekat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji upravo pokazuje, u Salonu MSU, pod nazivom 'When the Times End', produžetak je njegovog bavljenja pitanjem identiteta.
Ovaj umetnik je samo godinu dana po diplomiranju na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, dobio Oktobarsku nagradu, i već je te 2001. godine, izlagao u Muzeju savremene umetnosti, što je svojevrsni presedan. A onda, svake naredne godine, usledilo je po par izuzetnih priznanja, a među njima i Počasna nagrada 14. internacionalnog Videobrasil-a, u Sao Paolu, 2003.
Dobivši nemačku DAAD nagradu u vidu godišnje stipendije, osvojenu za celokupan rad, odabrao je da boravi u Bremenu. Po povratku, izlagao je na izložbama u bečkoj 'Secesiji', u Muzeju Moderne umetnosti u Sent-Etjenu, u Luneburgu kod Hamburga. Upravo predstavlja svoj rad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a priprema se i za Njujork.
I u najnovijem radu, a reč je o tri simultane projekcije sopstvenog lika, koje između ostalog, 'rekonstruišu' proces rasta i odrastanja, uz, kod ovog autora, gotovo obaveznu i razgradnju identiteta, još jedna je epizoda u njegovom opusu, koja direktno komunicira sa posmatračem i korespondira sa realnim životom i našim okruženjem, u kome se o prolaznosti ili isuviše ili tako malo vodi računa.
Krugovi
(Đorđe Pisarev, U srcu grada, Stylos, 2004)
Kao ogledalo Pisarevljevog pripovedačkog opusa u kome su izmešani junaci klasične književnosti (od Laure i Julije do Malog princa) i (teksto)pisci (od Šekspira do 'Goblina'), ovaj roman je (totalno) delo o autoru, pripovedaču, savremenom romanu i njegovom odnosu prema stvarnosti. Tu su kombinovane različite faze stvaralačkog (kružnog, cikličnog) procesa i isprepletane uloge njegovih učesnika: pisca, kao (borbenog, upornog) sastavljača ili kao naratora, osamostaljenih metamorfoza njegove ličnosti (od pripitog literarnog nadničara, Majstera, do genijalnog 'duha pripovedanja', Šeparda), književnih kritičara (od autora, preko naučnika i prevodilaca, do 'ljubitelja') i, na kraju (novom početku), aktivnog čitaoca koji može (sme) da bude 'vlasnik' dela sa pravima (drugog) stvaraoca. U skladu sa tim, u ovom romanu se smenjuju mnogi žanrovi, od poezije do (auto)poetike, a njihova difuznost je ogledalo (mimezis) dezorijentacije savremenog sveta (literature, čoveka).
U 'nepostojećoj državi izgubljenoj u svemiru', Pisarev donkihotovski (smešno i potresno) traga (čezne) za piscem – 'literarnim vračem' koji bi stvarao 'novi život' i njime tešio (spasavao) napaćene duše, za (elitnim) čitaocem koji bi se prepustio pripovedačevoj 'mreži zadovoljstva' kao novoj realnosti i za književnošću 'okrenutoj samoj sebi' čija bi ubedljivost prevazilazila kriterijume pojedinih poetika (u aktuelnom 'estetskom supermarketu'), ali i pisca kao čoveka-stvaraoca. Kompoziciono blistavo i uzbudljivo, ovo delo pronalazi svoj (čudan, uzak) put do srca savremenog čoveka i u njemu pronalazi gordost, očajanje, strah i (ismejanu) čežnju za savršenstvom (Bogom).
